Sudija Boljević – Laureat OEBS-a – strankama uskraćivala pravo suđenja u razumnom roku!?

I pored evidentnih brojnih profesionalnih propusta, Upravni sud poništio odluku prvog saziva Visokog saveta sudstva, na osnovu koje drugi saziv VSS 2013.godine imenuje, predsednika Društva sudija, Draganu Boljević za sudiju Apelacionog suda u Beogradu

U prigovoru Visokom savetu sudstva zbog toga što nije reizabrana, sudija Dragana Boljević je “agresivno” odgovorila! Iz odbrane, krenula je u kontranapad iznoseći samo one činjenice za koje je smatrala da joj idu u prilog. Pokrivala se i vešto plasiranom pričom u javnosti, da kao predsednik Društva sudija Srbije žestoko se bori za prava neizabranih kolega…
Zato je od VSS tražila da joj se dostavi objašnjenje u pogledu sumnji u njenu stručnost,dostojnost i osposobljenost! Da joj se omogući uvid u dokaze i da joj se dostave podaci na osnovu kojih je doneta odluka; da joj je davanjem izjava u javnosti povređeno lično i profesionalno dostojanstvo. U pogledu rezultata rada ističe da njeni rezultati ničim ne izazivaju sumnju u ispunjenost kriterijuma, jer je 2006.imala ispunjenost orjentacione norme od 172,39 odsto, 2007. 155,45 odsto,a 2008.163,29 odsto, pa da je prema ovoj ostvarenoj normi samo troje sudija Okružnog suda imalo bolje rezultate!? U pogledu dostojnosti nikada nije bio iznet ni jedan razlog, a kamo li pokrenut postupak pred Velikim personalnim većem. Navodi da je 2007.godine dobila nagradu OEBS-a za Ličnost godine u oblasti vladavine prava…
Prigovara proceduri izbora, sastavu i nezavisnosti prvog sastava VSS, te da joj je bilo uskraćeno pravo na pravično suđenje, pa predlaže da se ustavna žalba usvoji, a Visokom savetu sudstva da u ponovljenom postupku uz garantovanje svih prava, ponovo odluči o njenoj prijavi…
Međutim, Visoki savet sudstva na svojoj sednici u maju 2012. odbija prigovor Dragane Boljević. U obrazloženju svoje odluke navode sledeće: “ Podnosilac prigovora pogotovo u 2006.i 2007. prema izradi odluka je postupala grubo nesavesno, jer ne samo da odluke nije izrađivala u zakonskim rokovima već i daleko nakon proteka tih rokova, pa i nakon godinu dana. Podnosilac prigovora je tvrdila da je na rokove izrade odluka uticalo odsustvo usled bolovanja….Iz izveštaja o prisutnosti na radu, odnosno odsustva usled bolovanja je utvrđeno da je deo tog roka za izradu odluke obuhvaćen ovim periodima, ali i kada se uzme u obzir vreme odsustva usled bolovanja, rok za izradu odluke je prema zakonskim rokovima istekao i pre odlaska na bolovanje, a i po povratku sa bolovanja do izrade odluke proticalo je više od šest meseci”!?
Zbog svega toga Visoki savet sudstva je smatrao da je prekoračenje rokova izrada odluka dolazilo usled subjektivnih razloga, neposvećenosti podnosioca prigovora sudijskom poslu i nesavesnom postupanju u predmetima.
“ Podnosilac prigovora je imala u radu veliki broj starih predmeta, a brojem nerešenih starih predmeta podnosilac prigovora je bila daleko iznad proseka odeljenja, dakle i po ovom merilu imala je gruba odstupanja od proseka odeljenja suda u kojem je radila”, navodi se u obrazloženju odluke VSS. “ Najgrublji odnos podnosioca prigovora u rešavanju starih predmeta dat je upravo iz predmeta koji su nakon proteka duže od dve godine vraćeni prvostepenim sudovima na dopunu postupka, dakle radi otklanjanja procesnih nedostataka koji su sprečavali odlučivanje po žalbi”!
Imajući u vidu iskustvo podnosioca prigovora kao sudije, ovakvi propusti se nisu smeli događati, dakle da u pojedinim predmetima otklanjanje procesnih nedostataka se nalažu nakon više od dve godine. Posledice rešavanja predmeta u nerazumnom dugom roku, kakav je rok preko dve godine u velikom broju predmeta, ali i pri tom izrada odluke u rešenim predmetima takođe u nerazumnom roku, dovela je do posledice da je strankama u velikom broju predmeta uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao garantovanog prava i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih sloboda i prava, dakle posledice su trpele stranke”…
Inače, prvi saziv Visokog saveta sudstva činili su: Nata Mesarović ( kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda), Boško Ristić ( predsednik odbora za pravosuđe I upravu Narodne skupštine RS), Snežana Malović ( ministar pravde), Đurđina Bjelobaba ( Okružni sud u Novom Sadu), Jelena Borovac ( Vrhovni sud Srbije), Mladen Nikolić ( Trgovinski sud u beogradu, sada privredni apelacioni sud), Nadica Jovanović ( Opštinski sud u Kragujevcu, sada Viši sud u Kragujevcu), Biljana Tošković ( Opštinski sud u Kruševcu, sada je to Viši sud u Kruševcu), Vučko MIrčić ( Okružni sud u Beogradu,specijalno odeljenje, sada Apelacioni sud u Beogradu), professor Petar Dimitrijević ( dekan Pravnog fakulteta u Nišu) I Dejan Ćirić advokat.
Drugi stalni sastav VSS iz maja 2012.godine koji je imenovao sudiju Draganu Boljević za sudiju Apelacionog suda činili su:
Nata Mesarović ( kao predsednik VKS), Boško Ristić ( predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne Skupštine SRbije) Snežana Malović ( ministar pravde), Branka Bančević ( sudija Apelacionog suda u Novom Sadu), Mirjana Ivić ( sudija VKS), Milimir Lukić ( sudija Apelacionog suda u Beogradu) Miroljub Tomić ( predsednik Okružnog suda u Kragujevcu), Blagoje Jakšić ( sudija Viši prekršjani sud ( bio uhapšen), Aleksandar Stoiljkovski v.d.predsednika Privrednog suda u Zrenjaninu), Sonja Videnović ( v.d.predsednika Osnovnog suda u Subotici), prof. Zoran Stojanović ( redovni professor Pravnog fakulteta u Beogradu), prof.dr Milan Škulić ( redovni professor Pravnog fakulteta u Beogradu) i Dejan Ćirić advokat.
Iako su imali iste argumente ispred sebe, drugi saziv Visokog saveta sudstva na svojoj sednici 21.maja 2013.godine postupajući po navedenoj presudi Upravnog suda doneo je odluku broj: 119-05-132/2013-01 kojom se Dragana Boljević bira za sudiju Apelacionog suda u Beogradu. Po mnogima, njena funkcija predsednika Društva sudija, ugled koji je godinama gradila napolju ovoga puta imao je presudnu ulogu kod odlučivanja među članovima VSS!? O njenim radnim listama izgleda da više niko nije ni spominjao?!
E.E.

(nastaviće se)

Оставите одговор