Svaka sličnost sa arh.Bakićem i Dušanom Petrovićem je “slučajna”: Sima Strahota i Pera Kojot u odbrani šabačkih zulumćara!?!

Ako bi svu istinu o Šapcu koju u dva dela u jednoj dnevnoj novini  epski iznosi naš poznati arhitekta Dragoljub Bakić umotali u njegove sede brke, ostalo bi još prostora da u njih stane i ono sićušno zrnce istine njegovih najnovijih mentora, Petrovića i Zelenovića… 

Eto, toliko o istini koju nam javno odašilje ova starina, nekadašnji vodeći Titov arhitekta poznat kod nas i u svetu… Pitamo se samo, kako je projektant mnogih znamenitih zdanja kod nas i u svetu, državni stipendista u poznoj životnoj dobi aterirao toliko nisko, da je uleteo kao niskoletač početnik u mišolovku prevejanih šabačkih političkih muljatora, koji više ni sami ne znaju kojoj političkoj opciji pripadaju… Ali, zato odlično znaju onu njima najbitniju, interesnu kategoriju koju su davno završili na muljatorskom fakultetu sa desetkom diplomirali! 

I umesto velikih misli, dostojnih njegovog imena i renomea, arh. Bakić se transformisao u “Simu Strahotu”, brkatog prgavog tipa iz crtanih filmova kome sve smeta, ništa ne valja, osim naravno onih iz Šapca… A, da je sličnost sa Simom Strahotom ( čuvenim likom iz crtanih filmova sa Duškom Dugouškom ) previše očigledna dokaz je još jedan lik: Pera Kojot. Uvek u senci, nesuđeni hipster svoje generacije, koji, za razliku od drugih zlikovaca, krši sve zakone stvorene od čoveka, zakone vremena i gravitacije, da bi se, kao po pravilu, uvek  sve okretalo protiv njega samog!? Koliko nas sve to podseća na Dušana Petrovića i one njegove čuvene scene u nastupu besa, kada skače po sopstvenom bačenom sakou? Neviđena sličnost…

Kad smo sve ovo uvezali u celinu, onda nam  je mnogo jasnija namera arh.Bakića da jednu divnu istorijsku ličnost ( Vinavera) uzdigne do svemira, ali da ostali deo kosmosa dodeli njegovim ovozemaljskim novostvoriteljima na gradskom Trgu u Šapcu: Zelenoviću i pre svega Dušanu Petroviću!? I baš kao u crtanom filmu, Bakić poput Sime Strahote leti i komunicira sa svemiricima, a onda pada toliko nisko – da su izgleda zbog toga popucale one skupocene ploče na tek otvorenom  Vinaverovom trgu…

Svako danas može da se kiti tuđim perjem, sa likom i delom Stanislava Vinavera, samo što nekima perje odmah otpada, pa zaista posle toga liče na očerupanog Peru Kojota ( čitaj Dušana Petrovića)  i njegovog pajtosa Simu Strahotu,( “mnogopoštovanog” arh.Dragoljuba Bakića))… 

Elitizam je u pore arhitekte Strahote izgleda uplovio u davnim godinama kada je po nalogu države projektovao prvo naselje koje je odvojilo bogate od sirotinje raje, komuniste lopove od radničke klase: Čuvenu Višnjičku Banju i još čuvenijih skorojevićkinih vila zvanih “Karingtonke”… Od tada pa do danas, ostala mu je nasušna potreba, da medijski hrani i brani nove političke elite, “praziluk skorojeviće” koje je eto pronašao u Šapcu. Jer, vreme je i njega pregazilo, pa više nije deo beogradske elite!?  Zato je dobra i ova šabačka “ brzometna gologuzija”… O narodu, naravno ni reči. Njega i njegove medijske nalogodavce narod nikad i nije zanimao: baš kao i poštovanog Simu Strahotu! Kao stipendista Energoprojekta nikada i nije živeo život običnih ljudi, radničke klase. Niti je uvažavao njihove potrebe. A, da jeste, shvatio bi gde su danas šabačke dosmanlije, a gde je njihov narod, građani Šapca. Zbog toga verovatno i negde u kosmosu se Vinaver vrti od muke kao na vrtešci, ogorčen što na njegovom imenu traže slamku spasa oni kojima je odavno mesto u “Kinšasi”…

( nastaviće se)     

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *