Tajnu „krije“ soba u kojoj je ležao Amdi Alili!? (4)

Kako su Šapići omogućili bliskom rođaku da za bagatelu kupi ćevabdžinicu „Indeks 10“(4):

 

Kako i na koji način su Šapići uspeli da ubede teško bolesnog Amdija Alilija da im lokal proda „ bud zašto“, za samo 30.000 evra – misterija je koju bi trebalo da razotkrije nadležno Tužilaštvo, u kome „ćute“ dve Krivične prijave za aferu ćevabdžinice kod Studentskog grada na Novom Beogradu? Jedna MUP/a i druga porodice pokojnika!

– Nisu mi dali da prisustvujem prodaji lokala, niti pregovorima sa kupcima koji su se odvijali u sobi teško bolesnog oca, pokraj njegove postelje – tvrdi Hamit Alili, sin pokojnog Amdija. – Sve se krilo od mene, da nekome ne pokvarim posao… Ja i majka čak ni kupoprodajni ugovor nismo dobili. Sve se odigravalo nekako „tajno i mutno“. Šta sam im ja smetao, ako su namere čika Miloša Šapića, odnosno  njegovog šuraka, tog zvaničnog kupca Radeta Dedovića  – bile iskrene i časne. Gospođa Nada je bila jedina spona i veza sa nama,  očevom porodicom, ali očigledno nismo bili poželjni  da budemo tu, kada su „ ubedili oca“ da proda lokal za tih 30.000 evra!?

Porodica Amdija Alilija ne zna ni kada je dolazio u stan notar koji je morao da verifikuje ugovor, jer se zvanični kupac, Rade Dedović veoma brzo, po sklapanju kupoprodajnog ugovora – uknjižio na objekat u Studentskoj 45a!

– Ne znamo ni da li je notar uzeo u obzir zdravstveno stanje oca, koje je bilo veoma teško – dodaje Hamit Alili. – Da li su znali da je otac bio na morfijumu i da li je uopšte mogao da išta kao takav potpisuje?

Teško bolesni Amdi Alili nije bio u stanju da prodaje lokal!?

Da je obimna lekarska dokumentacija i zaista veoma teško zdravstveno stanje prodavca pratilo ovu aferu, dokaz su i prijatelji Amdija, koji su ga vozili na redovne terapije. To je uostalom i posebno naglašeno u krivičnoj prijavi protiv Šapića i ostalih…

– Vozio sam Amdija na terapije, prvo na Bežanijsku kosu, pa potom i na VMA – priča jedan njegov kućni prijatelj. – Nije spominjao kupce za lokal, ali je govorio da mora lokal da proda, jer je osećao da mu je kraj blizu… Zašto je prodao po tako niskoj ceni? E, to je verovatno pitanje za neke druge ljude…

Po rečima upućenijih, Hamit Alili je samo jednom prilikom zatekao neke ljude, kupce pored očeve postelje. Nije izdržao!  Oterao ih je, govoreći: „ Zar ne vidite da otac nije sposoban za ikakav razgovor“? Neće „da prizna“, da je među tim ljudima bio i Aleksandrov otac Miloš, komšija iz zgrade?! Ali, je prijateljima ispričao, da je jedna njegova sestra bila u očevom stanu kad su dolazili Šapići „ na pregovore“ :

– Posle nekoliko meseci od tog susreta, moja sestra je prepoznala jednog od njih, koji je bio u sobi moga oca – priznaje Hamit Alili. – Rekla mi je, da to je bio Aleksandar Šapić!? Ali, ne zna detalje razgovora, jer pred njom, nisu hteli ništa da pričaju, pa je morala da izađe iz bolesničke sobe… Čula je glasove, neka ubeđivanja koja ni malo nisu ličili na razgovor prijatelja…

Da je sve gotovo i da je lokal prodat za smešnih 30.000 evra, porodica je saznala tek kad im je to javila gospođa Nada. Ona je bila jedina veza teško bolesnog čoveka sa svojom porodicom.

– Gospođa Nada me je pozvala i rekla da treba da se vidimo, da bi mi dala polovinu para, kako je bilo i ugovorom precizirano, na ime majčinog dela – dobro pamti svaki detalj „ velike prevare“ Hamit Alili. – Kad sam je upitao: „ Zar samo toliko para? Da je to isuviše malo na ime majčine polovine?“, odgovorila mi je odsečno:

– To ti je što ti je! Uzmi ili nema ni toliko!

E. E.

(nastavlja se)

 

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *