Targetiranje Vučićeve porodice kao poslednji čin agresije zbog nepriznavanja narko države Kosovo (2)!!!

Sila, strah i pritisci, širenje lažnih vesti, medijska satanizacija pojedinaca, poturanje lažnih podataka radi izazivanja šireg narodnog (nadamo se) samo medijskog linča – je strategija koja je duboko ukorenjena u ideologiji nacizma – za koju smo mislili da je davno sahranjena i izumrla sa svojim tvorcima, odmah posle Drugog svetskog rata!

Ali nije. Oni koji su bežeći iz Berlina pred naletom Crvene armije spas potražili i pronašli kod Saveznika, i odmah zauzeli i glavne funkcije u novoj strategiji modernog ratovanja – pobrinuli su se, da svoje čedo nikada ne izumre!? Umesto pokopa, oni su ga odenuli u takozvano demokratsko moderno ruho, učinili ga medijski još ubojitijim i stravičnijim za one na koje se ustreme po nalogu, sada novih gazda:  Bele kuće, CIA i Pentagona…

Mnogo malih nemoćnih država u svetu je na svojoj koži osetilo moć i beskrupoloznost nove medijske ideologije, povampirene iz samo na prvi pogled umirućeg nacizma i njenih stvarnih tvoraca…

Danas smo svedoci, posle dvadesetak godina, da se opet, ista ta modifikovana, prelakirana (ljutim otrovnim rečima) ideologija obrušava na srpskog državnika broj 1, odnosno na članove njegove porodice, rođenog brata i najstarijeg sina! Potvrdu za rečeno, nalazimo i u rečima onog koji to nikada neće priznati, a što je izgovorio besan i očajan zbog neuspeha svojih “teledirigovanih političkih satelita” iz Beograda:

“ Učinite, za ime boga nešto?! Širite lažne priče o njegovoj porodici, ne bi li ih narod omrznuo i okrenuo se protiv NJEGA”!?!

I nije im prvi put da to rade. Širili su lažne vesti celom svetu o masakru studenata koje su navodno gazili tenkovi na kineskom Tjenanmenu! Da bi posle 30 godina dopisnik BBC, očevidac studentskih nemira,  priznao da je sve bila laž!!!

Iz mrtvačnice u Temišvaru 1989. Dovlačili su krišom  leševe, šminkali ih da izgledaju kao da ih je masakrirala “zloglasna Sekuritatea” Nikolaja Čaušeskua!? Divljačko streljanje bračnog para Čaušeskua, posle video snimaka  svetu poturenih lažnih zločina – dočekano je sa oduševljenjem i žestokim opravdanjem! Tolikim, da se i takav monstrum, kakav je bio  Gebels zadovoljno smeškao u grobu…

Ali, vratimo se onome što se danas servira srpskoj javnosti. Opet ista neproverena i bez konkretnih dokaza priča o nekakvom kriminalu brata Aleksandra Vučića, tobožnjem druženju sa najblaže rečeno problematičnim ljudima… Setite se samo, kako su javno opozicioni lideri ( Djilas i ostali…) tvrdili da je Andrej vlasnik restorana “Franš”, “Madere”, nekog lokala u Subotici i ko zna čega sve još? Sve što se u Srbiji sumnjivo gradi – protura se da to “radi brat ili je u najmanju ruku suvlasnik”!? Sve same namerno plasirane lažne vesti… Koje ne idu iz naroda, nego direktno od političara gubitnika…  Šta tek reći na priče, kako se Aleksandrov sin druži sa predstavnicima navijačkih grupa… Sve same gluposti, na koje u stvari ne bi trebalo ni reagovati, jer dolaze iz medija koji su odavno izgubili i dobar glas i tiraž…

Ali, preteće zapaljive reči koje oni šalju predstavljaju mnogo više od činjenice da će to čitati tek hiljadu-dve ljudi u Srbiji! One šalju jasnu poruku da je na tela ovih nevinih ljudi, koji imaju samo jedan problem, rodnu bliskost sa onim, koji je još uvek za njih nedodirljiv – predsednikom Srbije!? U nedostatku argumenata, dokaza, potežu se laži, stvara lažna slika koja bi trebala da srpsku javnost okrene protiv Aleksandra Vučića? Ali, neće! A, znate li zašto? Zato što u Srbiji i malo dete zna, da Vučići ništa nisu ukrali, ništa oteli, ništa za jedan evro privatizovali… I daleko su ispod svih crta na listi najbogatijih u Srbiji!

U Srbiji je od Vučića bogatiji i svaki šef kabineta bilo koga ministra u vreme vladavine dosmanlija?! Da ne govorimo o ministrima, funkcionerima, stranačkim lažnim donatorima, prijateljima, članovima šire porodice…

Šta se promenilo kod Vučića pre 2012. i kasnije, do danas? Ništa. A, šta su bili Đilasi, Jeremići,  Djelići, Živkovići, Kostići, Đinđići, Jovanovići, Janjuševići, Kolesari, Labusi, Dinkići, Vlahovići, Petrovići, Hamovići, Lazarevići, Miškovići,pa i Karići… I mnogi drugi.. Šta su imali  nekada, a šta imaju danas? Dokle bre, da zamajavamo napaćeni srpski narod? Dokle da širimo istu mržnju i želju za osvetom, ne bi li taj isti narod,  počinio istu grešku kao 5.oktobra 2000., kada su s punim pravom tražili bolji život, a dobili tri puta gori?!

Glavnim akterima pokušaja da na ulici slome aktuelnu vlast SNS-a i Aleksandra Vučića je odavno jasno da mu nikako ne mogu parirati u političkom, a ponajmanje u nekom novom spasonosnom ekonomskom programu prosperiteta i većeg boljitka života u Srbiji nego što ga imamo danas!!! Zato su “okrenuli ćurak”, krenuli u fizičke pritiske, upade u državne institucije, javno nasilje ( kao što je suludo čupanje znakova i zaštitnih ograda!?) i posebno – pretnje posredstvom društvenih mreža, javno praćenje i pokazivanje široj javnosti mesta stanovanja važnih državnih funkcionera i na kraju – medijska satanizacija i targetiranje najbližih članova predsednikove porodice!?

Ni posle 30 godina višepartijskog sistema pohlepni politički lideri nisu shvatili, da je Srbija umora od razdora, sukoba, borbe na ulici ili, nedaj bože, nekom novom frontu. Dosta je bilo tragedija na našu štetu.

Mali samozvani liderčići moraju se osloboditi  lažnih prijatelja-tutora i sponzora!  Moraju naučiti, da ako ne umeju da se poklone boljem, onda neka se sklone! Ali, ne po cenu nekog novog stradanja Srbije. Ili što bi narod rekao “ manite se ćoravih i opasnih poslova”…

P.J.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *