TEŠKA NEDELJA ZA KRITIČARE GRADSKE VLASTI

Ova nedelja je bila teška za kritičare gradske vlasti. Posle 180 dana završeni su infrastrukturni radovi na Slaviji, Bulevaru oslobođenja i u Ruzveltovoj ulici, čemu se raduje većina Beograđana. Tužna je samo naša opozicija i kritičari koji ne da ostaju samo bez tema za napad nego i bez kredibiliteta. Jer ko će im ubuduće verovati bilo šta kada se uspešnim završetkom ovih projekata pokazalo da su širili lažne vesti i obmanjivali građane? Ipak, završetak velikih radova zasenila je hajka koja je vođena u vezi sa rekonstrukcijom Skadarlije. Moram da priznam da je nisam očekivao jer zaista mi na pamet nije palo da iko može da bude protiv toga da se Skadarlija uredi. Prevario sam se.

Rekonstrukciju Skadarlije planiramo od 2014. godine. Ta boemska četvrt je, pored Hrama Svetog Save i Kalemegdana, najposećenija turistička destinacija u Beogradu. Današnji izgled dobila je posle rekonstrukcije 1966. godine zahvaljujući smeloj viziji arhitekte Uglješe Bogunovića. „Jedan se grad rađa, jedan deo grada umire. Staro i novo, jedno ispred drugoga. Jedna prirodna tema i jedan stari problem. Stisnut, ugrožen i naivan: na ovoj terasi mali i intiman, još uvek živi deo starog Beograda”, pisao je Bogunović u Politici 1957. godine dok je sanjao o uređenoj Skadarliji. Svoj san je ispunio devet godina kasnije kada je Skadarlija, rekonstruisana prema njegovom projektu i snovima, dobila novi život. Beograd je dobio jednu od prvih pešačkih zona u Evropi, što je danas standard u svim evropskim metropolama. Između dva svetska rata vodila se žestoka polemika između onih koji su želeli da zaštite Skadarliju od rušenja i onih koji su bili protiv toga. Prvi korak ka zaštiti Skadarlije bila je Uredba o zaštiti beogradskih starina iz 1935. godine u kojoj piše da će se u Skadarliji sačuvati njena sadašnja regulacija, a kuće u kojima su živeli Đura Jakšić, Milorad Gavrilović, Čiča Ilija Stanojević i Dimitrije Ginić, obeležiti natpisima, pločama i reljefnim portretima tih umetnika. Tridesetak godina kasnije, 28. jula 1967. godine, Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda proglasio je Skadarliju zaštićenom prostornom kulturno-istorijskom celinom. Uspeh Bogunovićeve rekonstrukcije bio je u tome što je, iako je bio arhitekta, shvatio da najveće vrednosti Skadarlije nisu u njenoj arhitekturi, već u duhu i tradiciji koje su stvorili velikani srpske kulture. Tako Skadarlija nije bila više samo boemska četvrt već je 1966. godine postala i popularna turistička destinacija. Da je zaista bilo tako pokazale su naredne decenije koje se sa pravom nazivaju „zlatnim dobom” Skadarlije.
Posle pola veka Skadarliji je bila neophodna rekonstrukcija. Turska kaldrma koja je 1966. godine postavljena i zalivena betonom bila je oštećena na mnogim mestima, a vodovodna i kanalizaciona mreža, stara preko 70 godina, nije mogla da izdrži sve veći broj korisnika. Zato smo u julu rekonstruisali česmu na uglu Skadarske i Simine ulice da bismo, kako smo se dogovorili sa vlasnicima restorana, po završetku letnje sezone rekonstruisali donji deo Skadarlije, između ulica Strahinjića Bana i Gospodar Jovanove. Taj posao biće završen do 1. decembra 2017. godine da bi Skadarlija bila spremna za novogodišnje praznike. Treći deo rekonstrukcije ulice, između Gospodar Jovanove i Bulevara desposta Stefana, biće rađen na proleće i završen pre početka letnje sezone. Menjaju se vodovodne i kanalizacione cevi, postojeća turska kaldrma se konzervira, čisti i vraća, a umesto oštećenih delova kaldrme postavlja se kamen uvezen iz Grčke. Svi radovi se obavljaju pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Šokirala me je hajka koju su poveli prvo Vuk Jeremić i Siniša Kovačević, a potom i drugi dežurni kritičari ove vlasti. Širili su laži, pre svega na društvenim mrežama, kako je Skadarlija asfaltirana i kako kaldrma nikada neće biti vraćena. Iskoristili su to što je podloga ispod kaldrme troslojna i što se sastoji od krupnog kamena, sitnog kamena i asfalta, i da bi prevarili građane fotografisali su podlogu i poturali im neistinu da je Skadarlija asfaltirana. Hajka je imala istu matricu, ali i iste učesnike kao i u napadima na Beograd na vodi, fontanu na Slaviji, Cvetni trg, pešačku zonu na Obilićevom vencu i mnoge druge projekte koje danas realizujemo. Siniša Kovačević je otišao korak dalje, pa nas je optužio da uklanjamo kaldrmu po kojoj su hodali Đura Jakšić i Branislav Nušić, iako je ta kaldrma postavljena 1966. godine, kada ni Jakšić ni Nušić nisu bili živi. Njih istina ne interesuje, pa nisu ni slušali objašnjenja da je u pitanju podloga i da će kaldrma biti postavljena. Ali nema veze, jer su u laži kratke noge. Dok čitate ovu kolumnu u Skadarliji je postavljeno između 400 i 450 metara kvadratnih kaldrme, od ukupno 600, koliko treba da bude urađeno ove jeseni. Nažalost, kada kaldrma bude vraćena nikome od tih kritičara neće pasti na pamet da kaže da je pogrešio. Neće reći ni da su govorili neistinu kada su pričali da neće moći da se uđe u garažu na Obilićevom vencu zbog gužvi, da će pasti vrednost kvadratnog metra u pešačkoj zoni, da Beograd na vodi tone, da fontana na Slaviji curi… Naš uspeh u uređenju grada i završetak velikih projekata, čemu se raduju Beograđani, istovremeno je merilo neuspeha i nesposobnosti naše opozicije.

Ako postoji bilo šta dobro u svemu što se desilo posle hajke u vezi sa Skadarlijom to je da su oni koji su lagali počinili političko samoubistvo. Kao u stihu nastalom u Skadarliji:

Noću,
Kad je sitni sat,
Ideš Skadarlijom,
da polomiš vrat.

Jer Beogradu ne trebaju prevaranti i oni koji obmanjuju ljude već oni koji rade svaki dan da naš grad postane bolje mesto za život.

IZVOR: Politika

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *