Tri ljute rane srpskog pravosuđa!

Povici koje odavno kliču “prozapadni interesni klimoglavci i kursadžije” da je pravosuđe pod pritiskom vlasti nije ništa drugo nego pokušaj sahranjivanja istine, da je ovaj “pacijent”  odavno oboleo od korupcije, sabotaže i prozapadnih interesa i da nijedan od ovih “kancera” nema ama baš nikakve veze sa izvršnom vlašću u Srbiji.

Sprsko pravosuđe nije opevano u pesmi. A, trebalo je. Ne kao herojsko, nego kao nešto što je zgaženo, uniženo i poniženo!  Ono nema stotinu rana, ono nije junak nad junacima, ali je stradalnik koga razjedaju, po našem skormnom mišljenju, tri ljute rane: korupcija, sabotaža i prozapadni interesi.

Svaka od ovih “ rana” toliko je teška i toliko je zahvatila kompletno tkivo srpskog pravosuđa da mu nema skorog leka. Te, tako treća grana vlasti u Srbiji više liči na ptičicu potkresanih krila koja cvrkuće umesto da grakće, koja umesto da kao suri orao visoko leti i da sa  ponosnih visina dostojnih možda i najbitnijoj grani vlasti u jednoj zemlji odmerava i presuđuje – prizemljeno, kao mali vrabčić skakuće sa grančice na grančicu, čekajući da ga proždrljiva mačorčina proguta u jednom zalogaju…

E, na tim marginama je današnje srpsko pravosuđe, koje kao da niko ne želi da menja. Upravo iz ovih razloga koje smo naveli. I onda, kao u nekoj epskoj poemi, naručeni i za tu priliku posebno na zapadnim brzometnim kursevima od nekoliko dana – edukovane  sudije tumače  stanje u našem pravosuđu – horski ponavljajući: “Oslobodite pravosuđe pritiska politike! Onih sa vlasti”!!!

Nisu oni plaćeni da napadaju svaku politiku. Njihova principijelnost traje otprilike  koliko jutarnja rosa u podavalskim selima ili u Košutnjaku. Traje onoliko za “ koliko su plaćeni” da napadaju, kukaju “ a bogami ponekad i nariču”… Dok su “njihovi” bili na vlasti posle petooktobarske revolucije na ulicama Beograda – razni ondašnji “sudije spavači”( Majići, Batići, Boljevići, Ilići, Mesarovići, Hadžiomerovići, Petrovići, Miloševići i mnogi drugi) “vikali su” da pravosuđe moramo reformisati, da treba odstraniti Miloševićeve sudije… I šta su uradili, dobro nam je poznato! Napravili su veći haos nego što smo ga imali. Po surovoj dosovskoj političkoj liniji eliminisani su svi oni koji su se na bilo koji način zamerili ondašnjim gospodarima Srbije:

– Možete mislite šta su uradili kad 18 lidera čini samo jednu jedinu vlast u Srbiji… -priseća se tih vremena najpoznatiji novosadski advokat. – Učinili su tek tada pravosuđe nedostojnim svoje profesije, časti i dostojanstva. Jer, SPS se tokom devedesetih nije uopšte mešao u rad sudova i tužilaštva! Njima je bilo bitno samo da se ne dira SPS, kao ključna politička figura u zemlji. Onima posle njih, sve je bilo bitno, pa su sudije počele da “dele pravdu po DOS-u” ali se to i kasnije zadržalo. Ako pitate kako, onda treba da znate, da kad jednom prospete kiselinu iz flaše, ona se nezaustavljivo širi i uništava sve pred sobom!? Da li iko zna koliko ima još uvek sudija spavača iz toga doba, koji su imenovani samo da bi pomagali interesima ljudi iz ondašnje dosovske vlasti. A, kad su izgubili vlast, onda je njihov zadatak bio,  da ih na sve načine zaštite “ od ćorke”!?

I sad dolazimo do onog najbitnijeg: da se sadašnji kritičari stanja u pravosuđu obrušavaju na tobožnji uticaj izvršne vlasti!? Nije Majićima i drugima smetalo kada je neka “njihova” izvršna vlast odlučivala na nekim Politbiroima po luksuznim beogradskim stanovima – ko može biti sudija, a ko ne? To im nije smetalo, jer su takve instrukcije dobijali spolja. Na onim čuvenim seminarima i brzopoteznim kursevima po zapadnoj Evropi i Americi!? Sada im smeta izvršna vlast, smeta im Aleksandar Vučić koji se kao odlični pravnik, uopšte ne meša u sudsku vlast i čini sve da bude nezavisno! Ali, Vučić i ostali iz izvršne vlasti ne mogu da se bore protiv “ spavača bivše vlasti” onih koji su imenovani i ustoličeni kao sudije i tužioci, a koji imaju samo jedan jedini cilj: da u sudske presude uokvire i pečatiraju sve ono što ide u prilog spoljnim  interesima njihovih mentora… Ili njihovim podanicima unutar granica Srbije.

U to ime još ranih osamdesetih godina prošloga veka, Amerika je osnovala takozvano Udruženje pravnika (ABA) koje je imalo upravo za cilj da pod svoje skute okuplja ovu struku iz ondašnje Jugoslavije, a kasnije posebno iz Srbije. Pod parolom edukacije pravnika, advokata, a posebno sudija I tužilaca – plela se odlična saradnička mreža u najbitnijom grani vlasti u svakoj zemlji posredsstvom kojih su mogli bez većih problema da utiču kako na njima bitne sudske odluke, tako i na započete istrage…Udruženja koaj su kasnije osnovana poput Društva sudija, Udruženja tužilaca, a posebno CEPRIS-a samo su bila nadgradnja da odavno započetom spoljnjem podjarmljivanju srpskog pravosuđa…

E.E.

Foto: pixabay.com

(nastaviće se)

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *