U cenu Đilasovog mosta ušlo i panoramsko razgledanje Londona!? (1)

Ne možete ni zamisliti na koje je sve načine svojevremeno  „žuta bratija pljačkala Beograd“:

Most na Adi nema baš nikakve veze sa recimo mostom na reci Temzi u Londonu, ali, ako niste znali –  ima veze sa britanskom prestonicom! Istina, iz Londona se ovo „ Đilasovo mešetarsko čudo“ ne vidi, ali se dobro vidi, kako se i čak i London ugradio u  onih 400 miliona evra, koliko je na kraju  „žuta hobotnica“ prikazala da košta ovaj most!? Izgleda da je ondašnji gardonačelnik Beograda Dragan Đilas brinuo o svemu, pa i o tome, kako da potkupi „naivne“ Engleze ovim svojim „ finansijskim čudom“!

Mnogi će sada reći: „ Kakve sad veze ima London sa gradnjom mosta na Savi u Beogradu?“. E, pa ima. I to direktne veze.

Kako bi most na Savi, ili kako su ga prozvali most Ada, dobio međunarodni karakter, Grad Beograd ( čitaj gradonačelnik Đilas!?) se pobrinuo da za konsultantsku kuću celog projekta izgradnje uzmu strance, tačnije poreklom Engleze.

Kao posebna poslovna tajna krili su se uslovi njihovog poslovnog aranžmana, koji su Direkciju za izgradnju grada Beograda – odnosno sve građane, koštali kao „ Svetog Petra kajgana“! I dugo je taj angažman bio pod velom psolovne tajne, pogotovo za sve vreme Đilasovog  despotovanja Beogradom.

Antikorupcijski portal Embargo došao je  do nekih veoma  zanimljivih detalja, našta su sve trošene pare građana Beograda, što je samo još jedan dokaz nedomaćinskog i bahatog ranijeg ponašanja „žute hobotnice“ , koji bi opet „da se vrate na mesto zločina“!

Naime, uvidom u dokumentaciju –troškovnik tih vajnih konsultanata i na prvi pogled se vidi da im je bilo dozvoljeno da rade šta hoće i kako hoće! Direkcija za izgradnju grada plaćala je sve njihove hirove i bezobrazluke bez ijedne provere ili dokaza da su toliki troškovi stvarno i napravljeni.

Tako su u jednom izveštaju dostavili Direkciji  na plaćanje i troškove boravka njihovog  člana u Londonu!  Osim avionske karte u oba pravca, smeštaja i noćenja u hotelu, na  refundiranje troškova su dati i računi i iz nekog ekskluzivnog kafe-restorana iz centra Londona, pa čak i troškovnik  panoramskog razgledanja grada! Sve je naravno bilo u engleskim funtama. Računi su pojedinačno otprilike bili, u visini prosečne radničke plate u Srbiji!?

I naravno, sve je to Direkcija platila, jer su to bili oni koje je angažovala ondašnja „žuta kamarila“, koja nije mnogo marila za visinu troškova izgradnje „Đilasovog mosta“.

A, to, kakve veze ima „bleja po Londonu“ sa konsultantskim uslugama u Beogradu, na gardnji mosta preko Save – nikoga nije zanimalo! Ma, izgleda, da to gradskim vlastima ( Đilasu) niko nije smeo ni da spomene, a kamo li da spočita kao grešku?! Možda su gospoda morala da šetaju pokraj Temze, da dobiju inspiraciju za most na jednoj drugoj reci na Balkanu…Da nije tužno, bilo bi baš  smešno!

E. E.

(nastavlja se)

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *