Uglješa Mrdić: Pupinova večnost 

Imajući u vidu sve što nam se dešavalo u proteklih sto godina, a naročito u zadnje vreme sasvim je jasno zašto ovo pisanje posvećujem velikom srpskom naučniku i diplomati Mihajlu Pupinu. Pritom je i godišnjica njegovog rođenja, a i sto godina od kraja Prvog svetskog rata – Velikog rata.
Pupin je pored navedenog bio i veliki Srbin, patriota i dobrotvor. Sredinom 19. veka 9.oktobra 1854. godine rođen je u banatskom selu Idvoru. Vrhunski naučnik, humanista, diplomata i najveći lobista koga je Srbija ikada imala, Mihajlo Idvorski Pupin početkom dvadesetog veka stavio je lični autoritet u službu Srbije.
Učestvovao je u stvaranju velikih institucija – kao što je NASA, a trebalo je da nađu rešenje za mnoga naučna pitanja u ratu. Bio je član tajne komisije i dobio posebnu pohvalu američkog predsednika za svoje učešće, upravo u otkrivanju ultrazvučnih signala i sonara podmornica. To je opredelilo Ameriku da 1917. uđe u rat.
Zahvaljujući njegovom prijateljstvu sa tadašnjim američkim predsednikom Vudroom Vilsonom, 1918. se, u čast Srbije, na Beloj kući vijorila srpska zastava. To prijateljstvo, kao i Pupinov ugled, uticali su i na iscrtavanje granica u korist Kraljevine Jugoslavije na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919.
Kada su SAD, aprila 1917. godine ušle u Prvi svetski rat, Pupin je istupao kao američki patriota, ugledni naučnik i član mnogih vladinih tela, govorio je pred članovima Njujorške akademije nauka čiji je bio predsednik. Nekoliko dana kasnije, kao novi dokaz svog patriotizma i podrške ratnim naporima svoje zemlje, Pupin je uputio poziv svim Amerikancima srpskog porekla da svoju ušteđevinu ulože u zajam za slobodu Srbije.
Ostao je dosledan stavu da Srbi, kao pobednici treba da zauzmu centralnu poziciju. Zahtevao je od Stejt departmenta da Savez Sloga, čiji je bio predsednik, učestvuje ravnopravno sa srpskim poslanstvom u pripremanju proslave. Opisao je Savez, broj njegovih članova, ukazao na njihovo učešće u armiji i mornarici SAD. Njegovom zahtevu bilo je udovoljeno, a Srpski dan bio je svečano obeležen 28. juna 1918. u Vašingtonu. Tom prilikom predsednik Vilson uputio je američkom narodu proglas u kome je govorio o nastojanjima i žrtvama koje su Srbi podneli u ratu.
Tražio je da vlada SAD uputi specijalnu misiju na Krf. Cilj te misije je da pomogne Srbima kao saveznicima i da prikupi zahteve za posleratnu mirovnu konferenciju. Kada su Crna Gora, Vojvodina i Bosna i Hercegovina proglasile ujedinjenje sa Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom 1. decembra 1918. godine Pupin je već drugog decembra održano u Njujorku Svesrpski zbor kome je predsedavao. Zbor je izglasao rezoluciju u kojoj su srpski iseljenici zahvalili Srbiji što je, iako uz ogromne žrtve, napore i mudrost, oslobodila sve Srbe i Jugoslovene.
Takođe uticao je na odluke o razgraničenju Jugoslavije prema Rumuniji (rešenje pitanja Banata koji je ušao u sastav Srbije) i posebno granica prema Italiji i Austriji koje su obuhvatale sledeće teritorije: Trst, Goricu, Istru, Dalmaciju do Trogiru i dalmatinska ostrva od Paga do Mljeta a koje su Londonskim aktom iz 1915. godine pripale Italiji kao zahvalnost zbog ulaska u rat na strani Antante.
Svojim angažovanjem a pre svega ugledom koji je uživao, uticao je na donošenje važnih odluka, preko svojih prijatelja iz SAD a pogotovu kolega sa Kolumbija univerziteta koji su aktivno učestvovali ispred Američke delegacije na ovim mirovnim pregovorima, donete su odluke povoljne za interese Jugoslavije i poništavanje Londonskog akta koji je bio poguban za interes naše zemlje. Po preporuci, prijatelja iz američke delegacije sastavlja dokument poznat kao Memorandum o pitanjima Dalmacije, Istre i Slovenije u kome su izneti jugoslovenski stavovi o tom pitanju i dostavlja ga, predsedniku Vilsonu. Tri dana posle ovoga objavljena je Vilsonova deklaracija u kojoj su navedeni principi kojima će se rukovoditi prilikom odlučivanja o razgraničenju i gde je jasno naznačeno da Amerika ne priznaje Londonski ugovor kao i kasnije kompromisno rešenje koje su prihvatile velike sile a koji je bio na štetu Jugoslavije i koji je odbijen povlačenjem Vilsonovog potpisa sa kompromisnog predloga. Ovim su Bledski trougao, Jeseničko raskršće, Kranjska gora, Dovje, Gorje, Bled, Ribno i Bohinj umesto Italiji pripojeni Jugoslaviji.
Pupinu pripadaju najveće zasluge za iscrtavanje granica novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine jer bez njegovog autoriteta i diplomatske veštine nova država na Balkanu ostala bi bez gotovo cele jadranske obale, Banata, Baranje i Međumurja, kao i Makedonije koja je trebalo da se podeli na uštrb Srbije. Veliko je pitanje i da li bi Bled i Triglav danas bili u sastavu Slovenije.
Pupin nikada nije zaboravio kojoj državi i čijem narodu pripada tako da se svakodnevno borio za interese te iste Srbije i voljenog mu naroda a u toj borbi Pupin nije štedeo sebe a ne retko i rizikujući bogatu karijeru, mogućnost gubitka svoje imovine i novca, mada ako ste patriota i volite svoju zemlju sve morate podrediti tom interesu i borbi za državu i naciju.
Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu.
Hvala Mihajlu Pupinu za sve što je činio za svoju i našu Srbiju i svoj srpski narod, za sve što je činio za buduća pokoljenja. Ugledajmo se na ovog velikog čoveka, pomažimo našu državu Srbiju, jer nju jedino imamo.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *