Uglješa Mrdić: Sačuvajmo mir

Odavno nije bilo ovoliko napetosti u regionu kao sada. U pitanju je više regionalnih i drugih problema. Svedoci smo albanske provokacije na jezeru Gazivode na severu Kosmeta, propalog referenduma u Makedoniji, napetosti na sve strane kada su u pitanju izbori u BiH i Republici Srpskoj, a i u Crnoj Gori ima trzavica. Opozicija u Srbiji ponovo preti praznom puškom, ali za sve svoje akcije ima ogroman medijski prstor. I sve se to desilo u nedelju dana.
Zaključak svega može biti da ako strane sile hoće za nekoliko nedelja mogu da „zapale šibicu“ i da „plane“ Balkan. Dosta je Balkan bio bure baruta. Nadamo se da se to neće desiti. U ovim trenucima koji traju danima jako je bitna smirenost na svim stranama. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je odlično odreagovao i pokazao da je upravo Srbija balkanski lider, a naročito lider kada je u pitanju očuvanje mira u regionu. Moto je „nikoga ne diramo, ne dirajte ni nas“. Državni i vojni vrh Srbije je odlučno odreagovao. Energično, hrabro i mirno. Zato što je Srbiji jedan od glavnih ciljeva očuvanje mira. Očuvanje mira i čuvanje države i naroda.
U ovom periodu potrebno je da svi na svoj način damo podršku kako bezbednosti na celoj teritoriji Srtbije tako i šire.
Narod u Makedoniji je rekao svoje. Izašlo je na refenrdum nešto više od trećine i to je prava slika i prilika naroda u Makedoniji i njihovoj (ne)podršci evroatlantskim integracijama sve sa novim imenom.
Ali ono što svakako zabrinjava je situacija u BiH, gde žive tri naroda i gde se još nije zaboravio krvavi rat iz devedesetih godina. Proteklog vikenda obišao sam neke delove Bosne i Hercegovine, kako one koji pripadaju Republici Srpskoj tako i one koji pripadaju Federaciji BiH. Činjenica je da većini srpskog, bošnjačkog i hrvatskog naroda koji živi tamo nije do rata, već do života. Gledaju kako da prežive, školuju decu, putuju, rade i uživaju u ostatku života. Svi oni, uglavnom, sa ponosom govore o svojoj veri i naciji i svojim državama da li matičnim ili o onoj na čijoj teritoriji žive. Hrvati uglavnom hvale Hrvatsku i nazovi Herceg-Bosnu, Bošnjaci hvale opstanak BiH, a Srbi hvale Republiku Srpsku i svoju majku Srbiju. Ali većina njih nije za bilo kakve napetosti, a kamoli rat. To je moj utisak. Mislim da ne grešim. Mnogo je stradalo u krvavom ratu. Skoro da nema grada, opštine i sela da ne vidite da je od nekog parka gde su se deca igrala napravljeno privremeno, a sada, i trajno groblje. U svakom mestu nešto podseća na posledice krvavog rata. Da ne govorimo o napetostima unutar nacija, da li političkim ili nekim drugim.
Zato je bitno da predstojeći izbori u BiH i Republici Srpskoj prođu mirno i dostojanstveno. Neka pobedi bolji. Neka pobedi onaj koji je za očuvanje mira i Dejtonskog mirovnog sporazuma. Neka pobede oni koji su za dogovor. Što se tiče srpskih predstavnika i kandidata neka pobedi onaj koji je za dogovor sa Srbijom. Jer samo jaka Srbija i normalni ljudi u Srpskoj, mogu da očuvaju i sačuvaju Republiku Srpsku.
Neću namerno da pišem o strankama i imenima političara iz Srpske i BiH..
I sam potičem iz Republike Srpske. Tamo sam rođen. Rastao sam i do sada živeo i školovao se u tri prelepa grada koja su dali velike ljude. U Trebinju, Mostaru i Beogradu. U Beogradu živim od 1985. godine, ali u meni i dalje kuca i kucaće jedno veliko srce, kroz koje prolazi jedna linija koja se zove Drina, ali koja ne razdvaja nijednu polovinu moga srca već spaja. U meni kuca srce za Srbiju i Republiku Srpsku. Ali ne treba zaboraviti i one divne gradove koji su, delom ili celi, izvan RS ali u kojima živi srpski narod ili je živeo. Veliki ljudi su rođeni i živeli u Mostaru, Bugojnu, Travniku, Sarajevu, Grahovu, Petrovcu, Zenici i Tuzli. I sve te gradove i narod moramo da sačuvamo.
Mislim da će i druge nacije koje žive na teritoriji BiH, a a naročito mislim na bošnjački narod, vremenom shvatiti da je i njima perspektiva zajednički život sa Srbijom i jaka Srbija koja ih štiti. Većina njih je i svesna svog srpskog i pravoslavnog porekla.
Čuvajmo naše korene, našu postojbinu, našu otadžbinu…
Nadam se da se u našem balkanskom regionu približavaju neki bolji dani. I da će se ova pozitivna energija koja je iz godine u godinu u Srbiji sve jača biti proširena i na BiH, ali i na Makedoniju i Crnu Goru.
Ima jedna zajednička stvar za svih šest bivših republika Jugoslavije. U svim ovim republikama a sada državama žive Srbi. U nekima kao većina u nekima kao manjina. Ali gde su i manjina u narednom periodu očekujemo dobijanje bitnijih uloga. Srbi su u većini gde god odu izvan granica Srbije najvredniji i najsposobniji ljudi. Nigde nismo bili a da veliki trag nismo ostavili.
E, zato ajde da u ovom periodu ostavimo svuda trag i poruke mira. Sačuvajmo mir braćo Srbi! Sačuvajmo mir drage i dobronamerne regionalne komšije i susedi!
A da bi sve ovo što sam napisao moglo da ima i osnova potrebna je međunarodna podrška. I to podrška miru. Srbija i Vučić, Rusija i Putin, Turska i Erdogan, su rekli svoje. Poslali su poruku da se sačuva mir u regionu. Očekujemo odgovor od zapadnih sila. Nadamo se miran…
Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *