Uglješa Mrdić: Vreme izazova

Živimo u vremenu punom izazova. Nije lako. Naročito nije lako onima koji vode Srbiju i Republiku Srpsku. Održani su izbori u BiH i Republici Srpskoj. Objavljeni su rezultati. Sve je jasno. Ali i dalje postoje tenzije. Najgore u svemu tome je što su velike tenzije unutar srpskog nacionalnog korpusa.
Opozicija u Srbiji već odavno nema konkretan nacionalni i državni program. Celo političarenje im se svelo na ostrašćene napade na državno rukovodstvo Srbije i srpski politički vrh u BiH. Ni sami ne znaju šta im je cilj sem puke želje da po bilo koju ceny dođu na vlast u Srbiji.
Kao da se zaboravlja da se vlast ne bira na ulici nego na izborima. I sada kada bi bili vanredni izbori u Srbiji sudeći prema trenutnim rejtinzima iste stranke bi imale vlast. Čak bi ostvarile i ubedljiviju pobedu.
Postavlja se opravdano pitanje da li je normalno sada dizati političke tenzije u vreme velikih izazova za rukovodstvo kako u Srbiji tako i u Republici Srpskoj. Na Balkanu je konačno u jednom dužem vremenskom intervalu zavladao mir. Mada taj mir hoće da pokvare određene ekstremne političke strukture.
Sada je najbolje vreme da se da puna podrška demokratski izabranom rukovodstvu i u Srbiji i u Republici Srpskoj i BiH da nastave da se bore za interese građana koje predstavljaju.
Srbija je ušla u period ekonomske i finansijske stabilizacije, broj investitora je daleko veći nego ranije, plate i penzije se polako ali sigurno na zdravim osnovama uvećavaju, a spoljna politika odavno nije bila jača nego danas. Krenule su energične reforme i u prosveti, zdravstvu i socijalnoj politici. Smanjuje se nezaposlenost i broj mladih ljudi koji odlaze u inostranstvo „trbuhom za kruhom“.
Treba pustiti i mirno konstiituisanje institucija u Republici Srpskoj i BiH. Ko je izabran – izabran je. Tako je rekao narod. BiH je država kakva takva. Nije idealna, ali je država. Najvažnije je da ostane mir i da se poštuje Dejtonski mirovni sporazum. U suprotnom bi došlo do menjanja granica sa potencijalnim mogućnostima ratnih zbivanja. To niko normalan ne želi… Mislim na rat.
Postoje opravdane želje i ambicije da se čvršće veže Republika Srbija sa Republikom Srpskom. Ako do toga bude došlo jednog dana, to treba uraditi pametno. Bez sukoba i rata. Mirno i diplomatski. Ali na zdravim osnovama. I to brinući i o Srbima i njihovom statusu koji žive na području Federacije BiH i isto tako o Bošnjacima, Hrvatima i drugim nacijama koji žive na prostoru Republike Srpske.
Uvek je srpski narod kada je imao dobru diplomatsku ofanzivu i podršku barem većine velikih sila dobro prolazio kada je bilo u pitanju prekrajanje granica na brdovitom Balkanu.
Da bi svaka država bila jaka, mora ekonomski da ojača. Da bi narod bio srećan moraju da budu ispoštovana tri principa. Prvi je princip jačanja porodičnih vrednosti i porodice kao osnovne ćelije jednog društva.
Drugi princip je sloboda za sve građane kako u smislu izbora načina življenja tako i u smislu ekonomske nezavisnosti i života u miru.
I treći princip, a ne manje bitan. To je princip sloge, koja odavno ne funkcioniše punim kapacitetom. Kada je jedan narod složan oko ostvarenja određenih ciljeva, onda vladaju jedinstvo i sloga. Onda je uspostavljen i sistem vrednosti, a i poštovanje principa. Što bi rekao jedan moj dobar prijatelj, koji je kao i ja i političar i novinar, ali daleko bolji od mene – Kad nema nade, ima principa!

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *