Večernje halabukanje košta „dve crvene“!?

Da li neki demonstranti naplaćuju šetnje i od koga

Reč demokratija je najveća prevara u istoriji čovečanstva i uvek ju je koristio jači da uništi slabije!

Verni sledbenici „ Ujka Sema“ uz ovu uzvišenu laž i prevaru bacaju „tomahavke“ u humanitarnim misijama milosrdnog anđela, a  zelenim novčanicama posipaju put demostrantima u rušenju legitimnih režima.Kako to rade? E, to je već naučna disciplina na njihovim prestižnim koledžima, koja u svakoj ciljanoj zemlji pronađe izvršioce prljavih zadataka: onaj takozvani ljudski  „karišik“ jednog naroda, jedne zemlje, ali i Makijaveliste, one  koji ne biraju načine da do cilja dođu!

U Srbiji je uvek bilo onih koji su gazili svoje nacionalne interese i dostojanstvo „ za šaku dolara“. To se radilo odvajkada i nije tačno da smo mi ikada bili monolitni i jedinstveni. I nije tačno da smo ikada imali jasno definisan nacionalni interes preko koga se nije, niti ismelo ići, nipokoju cenu!

Setimo se samo engleskih funti u zlatu kojim su potplaćeni srpski  visoki oficiri da izvedu puč protiv pakta sa Hitlerom,  koji je našu zemlju, tokom Drugog svetskog rata,  koštao dva miliona nevinih glava, dok je  zemlja totalno razorena.  Englezi su rezonovali ovako: „neka ginu Srbi na Balkanu, da nama bude lakše u borbi protiv Trećeg Rajha“! Nisu ubedili Francuze, koji su se predali „bez ispaljenog metka“, ali Srbe jesu.

Setimo se projekta CIA s kraja prošloga veka kroz akcije nazvane „Otpor“, posredstvom Srđe Popovića, Homena i ostalih, da se decom ruši režim Miloševića. Aktivisti CIA sedeli su u Budimpešti sa unapred pripremljenim planovima, direktivama i sa punim koferima dolara. Za sirotinju raju, za one Srbe kojima je draži bačeni strani otpadak od nacionalnog ponosa i identiteta.  Tako su pare stizale u Beograd. Deljene su onako,  kako su aktivisti Otpora hteli i koliko su hteli. Po onoj narodnoj, „pola pijem pola šarcu dajem“, samo što se opet šarac toliko napio od dobijenog,  da su za sirotinju raju opet  ostale mrvice.

Posle davdesetak godina na sceni su opet isti:

Neki Popovići, sa skoro  istim  scenariom,  sa istim onim „budimpeštanskim dolarima“. Samo su slogani promenjeni. Prilagođeni novom dobu. Ovoga puta ne protiv Miloševića, nego protiv novog srpskog lidera: Aleksandra Vučića. I koga briga što je do nogu potukao kandidate na izborima za predsednika? Pare su opet isti uzeli i pare se moraju opravdati. Isti su pare uložili u demonstracije u Makedoniji, Moskvi, Ukrajini, Bliskom istoku i svuda tamo gde je stigla vampirska ruka „prepoštenog  Ujka Sema“. Radi istine i istorije, davno je umro Ujka Sem, ali vampirsku žeđ za tuđim, ostavio im je u amanet, sa kojom decenijama  dave slobodoumne narode na sve četiri strane sveta!?

Ko danas sprovodi njihove akcije:  kažu da demonstriraju studenti, a njihove organizacije se ogradile od takvih!  Kažu demonstriraju radnici, a sindikatu kažu „da nisu“! Izgleda  da demonstrira „šaka kapa ucveljenih intelektualaca, politički nezrele, povodljive i lakomislene omladine i oni ostali, „antiprotivni, protivnici svih režima od Tita pa naovamo“..

A, za „čije babe zdravlje i po kojoj ceni to rade mladi“, jedna večernja scena sa beogradiskih ulica najbolje objašnjava:

  • Ma, sve je izrežirano i, bato, sve se plaća!? – komentariše sugrađanin iz centra Beograda.

Pitam ga, kako to? Znamo se dugo, znam da nije sklon da išta laže, pogotovo što znam da je totalno apolitičan:

  • Evo kako – pojašnjava mi prirodu „ nove ulične revolucije u Srbiji“. – Sretnem klince, pre neko veče. Znam ih, iz Koteža su, deca čije roditelje znam. Pitam ih onako roditeljski „ šta radite ovde? Sklonite se, možda bude frke, krene murija na vas?“. A, oni „ ko iz puške“ odgovaraju mi: „ Ma nema frke, baš nas briga. Za „ dve crvene“ neka bude šta bude?! Imamo to svako veče… Taman za pljuge, piće i da odigramo po nešto.. Iznenadio me njihov odgovor, ali po ponašanju shvatam da ne lažu. Pitam, pa ko to daje „ dve crvene“? Nisu hteli da mi odgovore. Samo su se nasmejali i produžiše ka Trgu. U masu ili po novih „dve crvene“?

Ipak, teško je poverovati da svi dobijaju po „ dve crvene“. Ako dobijaju? To je nemoguće. Znam lično neke koji šetaju iz ubeđenja i nisu ničiji. Oni su protiv svih. Oni su žrtve svojih neostvarenih političkih ideala koje je još 1991.godine uništio  SPO i Vuk Drašković.

www.embargo.rs

Foto: pixabay.com

 

Vuk na ručku sa otporašem Popovićem

Nezvanično, još dok je trajala kampanja za predsednika Srbije susreli su se Vuk Jeremić i otporaš Srđa Popović.

Sreli su se u jednom poznatom beogradskom restoranu. Sami. U četiri oka. Ručali su i u poverljivom razgovoru zadržali su se  skoro puna tri sata. O čemu su mogli da pričaju predsednički kandidat i jedan od glavnih ljudi iz Otpora – nije teško zaključiti. To verovatno znači, da je Vuk Jeremić „ na vreme“ bio upoznat sa sadašnjim akcijama „pulena CIA“ i da mu je tada rečeno da se u početku skloni od mitingaša, kako bi to izgledalo kao čist građanski bunt!?

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *