Vodovod  „počistio“ Čistoću za milione dinara!? (3)

FOTO: www.mc.rs

Kako su „Đilas end company prali pare“ kroz javna beogradska preduzeća :

Muljanju onih koji su se u Beogardu kleli na poštenje i demokratiju – izgleda da nije bilo kraja, sve dok im nije kraj odsvirao narod na izborima! Pre toga kraja, oni su uspeli da do kraja dovedu skoro sva javna preduzeća čiji je osnivač bio Grad Beograd. Kako? Namerno. Posredstvom svojih direktora. Servilnih,  sa obavezno dugačkim prstima…

Gradska čistoća u vreme direktorovanja Aleksandra Stamenkovića bila je jedna od glavnih  „ dežurnih krava  muzara“ i posredstvom koje su gradske vlasti Beograda pokrivale dugove u drugim preduzećima, ali i neplaćanje kredita koje su uzimali u  poslovnim bankama.

Prema dokumentima  do kojih je došao Embargo, samo u „kombinacijama“ sa Beogradskim vodovodom i kanalizacijom“  Gradska čistoća je oštećena za više od 40 miliona dinara?! I nikom ništa. Puj pike, ne važi… Neko se od svega toga debelo okoristio.

Gradska vlast u Beogradu u vreme vladavine „Đilasodrpijade“ je do te mere razradila „ trange frange“ varijante  i mafijaško poslovanje po sistemu  „ ja tebi dajem , a ti ne vraćaš“  kod nekih  svojih javnih preduzeća, da im je bilo veoma teško ući u trag. Upetljavali su svoje direktore do te mere u marifetluke ( da ne kažemo otvoreni kriminal) da je većina njih netragom nestala po okončanju svojih mandata, a ponajviše posle skidanja sa vlasti „žute autokratije“ koja je Beograd bila dovela na prosjački štap. Ostavili su ga „dužnog i ružnog“ verujuži da se istina o njihovom radu nikada neće saznati niti biti predmet ičije istrage?

Valjda zbog toga gotovo je nemoguće doći do biuvšeg direktora Gradske Čistoće, Aleksandra Stamenkovića, koji je bio glavni akter brojnih poslovnih „ mahinacija“ i kao takav je verovatno u velikom strahu od makar i samo spominjanja svega onoga što je „ morao da uradi“ u vreme svog mandata…

-Nisu direktori u to vreme bili neznalice, ali su ih gardske vlasti stavljale pred svršen čin, po sitemu „ uradi ili odlazi“, tako da su mnogi „legli na rudu“ i time stavili svoju profesionalnu čast na panj – tvrdi sagovornik Embarga, svedom brojnih poslovnih mahinacija Gradske čistoće iz tog perioda. – Ali, politika nezameranja je nastavljena i posle promene gardskih vlasti, pa zato sadašnje rukovodstvo mnogo ne zanima šta je bilo pre, mada su veoma svesni svih tih dešavanja…

Teško je pronaći ijedno razumno objašnjenje, osim direktnog naređenja iz gradske ( u to vreme Đilasove)  kuće, da JKP Gradska čistoća uđe u aranžman sa JKP Beogradskim vodovodom i kanalizacijom i to  tako što će preuzimati njihove dugove kod banaka i umesto njih ih uredno vraćati! Zašto? Nema ni jednog pametnog objašnjenja, osim da vlasti u Beogradu nisu htele da spašavaju JKP BVK koju je u ti vreme vodio Cvijo Babić, već su taj teret preneli na drugo javno preduzeće čiji je gard takođe osnivač!? Nešto slično, kao što su Gradsku čistoću uključili u kupovinu zgrade Ineksa. Dali ogroman novac za 60 odsto vlasništva, ali su ih izbacili iz zemljišnih knjiga, odnosno nisu im dozvolili da se uknjiže na ono što su „pošteno“ kupili i platili, jer se Grad Beograd uknjižio na kompletnu zgradu! Iako su po kupoporodajnom ugovoru bili vlasnici samo 39 odsto zgrade!?

Priča o prelivanju pozamašnih novčanih sredstava iz jednog javnog preduzeća u drugo, a da nema ni jedne analize ( istrage) kako je to javno preduzeće upalo u dugove, počela je martu 2011.godine, kada je JKP Beogardski vodovod i kanalizacija sklopila  sabankom Inteza ugovoro o kratkoročnoj pozajmici 300 miliona dinara, sa rokom vraćanja od godinu dana! Da li treba reći i to, da je potpisnik ovog ugvora ispred BVK-a, Cvijo Babić „sigurno unapreds znao“ da ne mogu vratiti taj kredit?!

-E, sad u igru ulazi Gradska čistoća, koja sa bankom Inteza pravi 2012.ugovor o pristupanju duga i kojim se obavezuje da će vraćati potraživanja poverioca – tvrdi sagovornik Embarga. – U decembru iste godine između Gradske čistoće i Inteza banke napravljen je aneks ugovora o dinamici vraćanja duga JKP BVK-a i to u 24 mesečne rate, zaključno sa januarom 2014.godine! A, kako BVK-a nisu vraćali dospele rate kredita, Gradska čistoća je 2012. Izmirila dospele obaveze po kreditu u iznosu od 40,5miliona dinara! To je bilo u septembru 2012. Da bi u oktobru iste godine uplatila još 15,5 miliona dinara.

Da nešto nije u redu na relaciji Gradska čistoća – Beogardski vodovod i kanalizacija  postalo je jasnije i u septembru 2011. Tačnije 6.septembra Gradska čistoća io Inteza banka su sklopile ugovor o overdraft kreditu  u iznosu od 300 miliona dinara sa rokom vraćanja od godinu dana. Isti je vraćen u septembru 2012.godine, ali je uzet novi overdraft kredit od 392 miliona dinara pod istim uslovima…

Ono što je zanimljivo i u ovom slučaju, da samo petnaestak dana pošto su uzeli kredit od banke, Gradska čistoća i BVK-a zaključili su 23.09.2011. ugovor o zajmu, pa je tih 300 miliona dinara otišlo u kasu Beogardskog vodovoda i kanalizacije, sa rokom vraćanja za šest meseci. Aneksomn je produžen rok vraćanja, a po rečima sadašnjeg direktora Gradske čistoće, „ ta pozajmica je vraćena“!Ali, to nije kraj pozajmicama Gradske čistoće Beogardskom vodovodu i kanalizaciji: krajem  aprila 2012. sklopili su novi ugovor o pozajmici  50 miliona dinara sa rokom vraćanja od 180 dana? Prema podacima do kojih je došao Embargo, JKP Beogardski vodovod ikanalizacija nije vratila ovu pozajmicu, pa je na ovaj način direktno oštetila ovo javno preduzeće za pomenutu sumu. Upućeniji tvrde da je još u toku postupak oko načina izmirenja ovog duga.

Posle svega rečenog i napisanog nameće se sasvim logičan zaključak: zbog čega je Gradska čistoća „ morala“ da pozajmljuje iz svoje tekuće likvidnosti JKP Beogradski vodovod i kanalizacija? I da vraća njihove dugove’?  Kao da je osnivač ove firme, a ne Grad Beograd. E, u tom grmu leži zec  ove afere. Da li su to gradske vlasti na čelu sa gradonačelnikom Draganom Đilasom iz BVK-a isisavale pare, a obavezu da namiruje rupu u kasi , opet po naređenju, preuzelo je drugo javno preduzeće – Gradska čistoća. Drugog  ekonomski realnog objašnjenja nema. Što znači, da je žuta vlast u  Beogardu radila šta je htela i kako je htela? Javna preduzeća su bile samo igračke u rukama bahatih i alavih priučenih rukovodilaca, kojima je od znanja iz košulje samo virila partijska knjižica Demokratske stranke, uz obaveznu sliku Dragana Đilasa.

A, to, u  kakvom su stanju ostavili javna preduzeća – njabolje znaju oni koji su ih nasledili…

E. E.

Sutra: Direktor funkcioner DS-a pobegao u Ameriku!

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *