“Vrana vrani oči ne vadi”, pa ni Tužilac sudijama koje su oslobodile Gnjilansku grupu, na čiju odluku pet godina čeka advokat Svetozar Vujačić!!!

Poznati beogradski advokat, Svetozar Vujačić pet godina čeka bar neku informaciju o sudbini Krivične prijave koju je podneo protiv sudija Apelacionog suda koji su oslobodili zločince Gnjilanske grupe: podsećamo javnost, da su Veće Apelacionog suda sačinjavali sudija Sretko Janković ( predsednik Veća), sudije Omer Hadžiomerović i Miodrag Majić ( članovi Veća)!?

Džaba smo krečili, kad srpsko pravosuđe može svaku fleku da izbriše, biografije očisti, pa čak i zlikovce pusti na slobodu, sakrivajući se iza čuvene pravne floskule “ nedostatka dokaza” !? Teško da je to iskreni sudski pravni stav, ali jeste melem za nečiju narav i nemiran san!?
Poznati beogradski advokat, Svetozar Vujačić pet godina čeka bar neku informaciju o sudbini Krivične prijave koju je podneo protiv sudija Apelacionog suda koji su oslobodili zločince Gnjilanske grupe:
Do današnjeg dana, ništa nisam dobio iz Tužilaštva! – rezignirano priča advokat Svetozar Vujačić. – Čak nisam dobio zvanično ni, da je moja Krivična prijava odbačena! A, javnost zna da je Vrhovni Kasacioni sud utvrdio da je prekršen zakon u ovom slučaju?! Koga briga za sve to? Krajnje je vreme da se postavi pitanje kuda sve ovo vodi? Čak traže da budu “van zakona”!? Jel u tome problem? Država mora da nađe mehanizme kojima će sprečiti da upravo sudije ne krše zakon! I da ne bude zabune, ministarstvo i resorni ministar su apsolutno nemoćni da išta sami promene. Ministar “ ne može ništa” ni sudiji na primer, opštinskog suda, a kamo li “onima gore”…
Podsećanja radi, advokat Svetozar Vujačić podneo je u novembru 2013.godine Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu ( a to je bilo tužilaštvo u kome su od petooktobarske revolucije 2000. pa naovamo “zamakle u bunar” brojne Krivične prijave protiv mnogih ondašnjih i sadašnjih “važnih ljudi” ove države, prim.aut.teksta) Krivičnu prijavu protiv trojice sudija Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda zbog, kako je tvrdio, kršenja zakona prilikom oslobađanja pripadnika terorističke Gnjilanske grupe, za šta je predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. Podsećamo javnost, da je Veće Apelacionog suda u Beogradu koje je oslobodilo kompletnu Gnjilansku grupu zločinaca sačinjavali su sudija Sretko Janković ( predsednik Veća), sudije Omer Hadžiomerović i Miodrag Majić ( članovi Veća)!?

Vujačić je tada za dnevni list „Vesti” objašnjavao, da je reagovao isprovociran oslobađanjem trojice Albanaca iz Gnjilanske grupe, Aguši Memišija, Satona Hajdarija i Sameta Hajdarija. Oni su zajedno sa još osmoricom nekadašnjih pripadnika OVK iz Gnjilana prvostepenom presudom bili osuđena na ukupno 116 godina zatvora zbog svirepog mučenja i ubistva oko 80 ljudi, od čega se najmanje 34 vode kao nestale, kao i nezakonitog hapšenja i mučenja najmanje 153 osobe.
Memiši je bio osuđen na 12 godina zatvora, Saton Hajdari na 10, a Samet Hajdari na 15 godina. Ta presuda je ubrzo ukinuta, a postupak je poveren Odeljenju za ratne zločine Apelacionog suda koji ih je potom oslobodio uz objašnjenje ondašnjeg portparola ovog suda Mirjane Piljić, da je „tokom pretresa odlučeno da im se prvostepena osuđujuća presuda preinači i da se oni oslobode optužbe”.

– Grubo kršeći zakon, sudije Apelacionog suda su i pored brojnih dokaza i priznanja čak petorice svedoka-saradnika, 13. Novembra 2013. donele oslobađajuću presudu i to ne samo za ovu trojicu, već za sve pripadnike Gnjilanske grupe. Prosto je neverovatno da ti ljudi budu pušteni, iako je u dokaznom postupku izvedeno na stotine činjenica, da je reč o klasičnom delu ratnog zločina i najmonstruoznijim ubistvima – komentarisao je tada Vujačić. Isto misli i danas, posle skoro punih pet godina ćutanja nadležnog Tužilaštva. Nije li fijoka opet proradila kao nekada? Za koga i zbog čega?

Oslobađanje Albanaca, izazvalo je brojne reakcije u srpskoj javnosti, zbog čega se, saopštenjem, oglasio i predsednik Apelacionog suda, Duško Milenković ističući da je „nedopustivo” da se u javnosti komentarišu presuda koja još nije poznata javnosti. U tom trenutku za njega je bilo samo važno da se ništa ne priča o presudi koja nije još zvanično obelodanjenja, a ne šta je u njoj?!

– Vođenje takozvanih paralelnih sudskih postupaka kroz medije nije samo opasno zbog stvaranja pogrešne predstave u javnosti o samom toku postupka, već predstavlja i napad na jedan od osnovnih stubova svake države – pravosuđe – ukazao je tada Milenković.
Portparol ovog suda, Mirjana Piljić rekla je tada za “Vesti” da ovo saopštenje nema nikakve veze sa „pritiscima na medije”, objašnjavajući da u tom trenutku presuda još nije bila objavljena!?
Na to je reagovao advokat Vujačić govoreći im, da „ima svoje izvore u Apelacionom sudu” koji su mu „dojavili” da su presudom od 13. novembra oslobođeni svi iz Gnjilanske grupe. Tako je i bilo!
– Taj podatak se namerno ne obelodanjuje, a neka zvaničnici Apelacionog suda objasne samo jedno: zbog čega su ova trojica puštena. Ali, najtužnije je što svi znamo da se niko od njih više nikada neće naći u srpskom zatvoru i to je još jedan apsurd ove tužne države. Za ubistvo 33 civila na Kosovu na kraju neće biti niko osuđen, a za ubistvo Brisa Tatona koje čak i nije dokazano, grupa mladića je osuđena na čak 200 godina zatvora. Evo vam srpske pravda iz haške kuhinje – ocenio je Vujačić tada, ali i danas, posle pet godina ćutanja svih u srpskom pravosuđu.
Vujačić za antikorupcijski portal Embargo tvrdi da se od tada do danas ništa nije promenilo.
Nekada su kadrovsku politiku u pravosuđu vodili Batić,Ristić i Homen!? Poznati su Batićevi predsednici sudova, javni tužioci dovedeni “ko zna odakle” u Beograd posle 5.oktobra… Sada su na sceni novi kadrovi, nova generacija onih koji su protiv svega i koji pokušavaju na sve načine da podčine srpsko pravosuđe!? U tome prednjače, razni Majići, Ilići, Boljevići i brojne moje kolege advokati u nekakvim nevladinim organizacijama koje hoće da budu čak i iznad državnih resora u pravosuđu!?
E.E.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *