Vrhunsko licemerje „riđobradog“!?

Zašto beogradskoj deci „nije potrebna“ donacija Đilasove „Multicomgroup“?

Od pamtiveka je poznato da je najlakše decu parama i poklonima potkupiti i zadovoljiti! Ali, da li je svaki novac dat za decu pogodan za „kupovinu roditeljske naklonosti “? Da li treba decu od malena da vaspitavamo, da novac nema ime, da nije bitno od koga je i na koji način je stečen?!

Pa, naravno da ne treba. Naravno da i najmlađe valja učiti, da nisu sve pare iste, da nisu svi koji hoće da budu donatori, ljudi dobre volje i dobrih namera i da tu istu decu ne vole na isti način – iskreno i bez interesnih foliranja…

Decu učimo, da se bogatstvo stiče generacijama, a ne za nekoliko leta, političkih kvoruma i uticajnih kumova, kako je to do skora bilo u Srbiji? Iz drljavog „jugića“ i luksuzne džipove moglo se „uskočiti“ samo u niskobudžetnim američkim filmovima i u Srbiji, u vreme dosovske tranzicije, pljačkaške privatizacije, kao posebne forme golanferske akomulacije kapitala… E, od takvih se ni lizalica ne uzima, a ponajmanje pare! Mi stariji  dobro znamo i onu narodnu: čuvaj se Danajaca i kad darove nose!? Ko je ko u ovoj  starogrčkoj mudrosti –sami će se prepoznati…

Sve ovo pišemo samo zbog jednog jedinog razloga, slučaja, što  Ustanova za decu i mlade „Sremčica“, nije dobila saglasnost Ministarstva za rad i socijalna pitanja  da od Đilasove čuvene „marketinške hobotnice“ zvane „Multicomgroup“  primi donaciju u iznosu od 280.000 dinara, kao njihov novogodišnji poklon!?

Bilo bi lepo, zaista predivno, da su namere gospodina „riđobradog ….“ stvarno iskrene: jer, Dragan Đilas je ovih dana i zvanično priznao da ponovo ulazi u trku za gradonačelnika Beograda, pa se ovaj  njegov gest može tumačiti kao još jedno samoreklamerstvo i početak kampanje!?

Zašto  moćni „Multicomgroup“ nije ranije upriličio donaciju deci ove ustanove u Sremčici, već to čine tek onda, kada je njihov suvlasnik odlučio da pokuša da se opet dočepa vlasti i moći…Da opet uzme i „olakša“ gradsku kasu, kao ranije?

Naravno, da je otužno, kad odbijate novčanu pomoć, poklon, koji je upućen deci! Ali moramo jednom da podvučemo crtu, pokažemo karakter i dostojanstvo: da nas više ne kupuju „slatkim kolačima“.  Dečija nemaština uvek je bila najbolji mamac. Otuda licemerstvo gospodina „riđobradog“ nema granica, niti obzira. On za beogradsku decu nije hteo da gradi vrtiće. Tada ga nije previše brinula njihova budućnost…. E, sad mu trebaju, pa se setio da njihove roditelje kupi „ šakom para“ iz vreće sa „našim parama“!?

Problem je samo što još uvek ne možemo da sa njima raspolažemo, jer su i dalje u rukama političkih tajkuna, njihovih satrapa i uniformisanih saradnika… Da bi sačuvali oteto, da bi  i dalje otimali od svih nas – treba da opet dođu na vlast u Beogradu! Veruju, da će, ovde onde, data  „šaka srebrnjaka“ biti dovoljna! Za one, koje su baš oni učinili sirotinjom rajom!

Malo morgen! Vremena su se promenila. Nije više ovo onaj sirotinjski Beograd koji je 2014. morao da ostavi proterani Dragan Đilas!

P. J.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *