Vučić kao Putin, “koristi snagu protivnika da bi ga pobedio”!?!

Baš na Božić “ usred zime, kad su mislili da vreme nije…”, na opšte zaprepašćenje onih koji mesecima opkoljavaju Srbiju i Republiku Srpsku u modelu takozvanog specijalnog medijskog rata IV Generacije, preteći da u našim malim, ali ponositim zemljama, izazovu nemire, pa možda i građanske sukobe do svrgnuća legalnih organa vlasti – predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin odlikovao je srpskog predsednika Aleksandra Vučića Ordenom Aleksandra Nevskog! Najviša čast po imenu jednog slavnog Aleksandra stigla je u ruke drugog sadašnjeg slavnog Srbina Aleksandra…Velika čast od volođe Putina za srpskog volođu Vučića…Ovo priznanje sjedinjuje i zavetuje, da jedan bez drugoga na brdovitom Balkanu ne mogu!? Niti će…

Čast i dokaz da Srbija nije sama u borbi protiv anglosaksonske himere obučene da izaziva, isprovocira i na kraju uništi sve što joj se nađe na putu… Sve zarad interesa korporativnog kapitalizma i njenih anglosaksonskih protagonista satanokratije oličenih u osovini moći i zla “CIA-NATO – CNN-i dalje njene postaje širom sveta, pa i one beogradske ( N1,Fonet i drugi…) kao i one banjalučke”…

Možda je ovo današnje najviše priznanje koje ruski predsednik daje nekom drugom stranom državniku, vreme da se podsetimo, kako je “ruski sibirski div” ućutkao istu tu himeru, podrezao joj kandže, polomio krvožedne kljove topuzom, a riku najdačao bukom sibirskog medveda…

Prilika da na svoj način antikorupcijski i neprofitni portal Embargo, na svoj način ovekoveči lik i delo predsednika Putina.

Jedinstveni karakter Volođa Putin gradio je u radničkoj četvrti Sankt Petersburga trenirajući od malena “džudo“ i ruski „sombo“. Njegov stari trener, drugi otac, Anatolij Rahlin sećao se, da je da je mali Putin voleo da radi neočekivane stvari. Bio je snažan i direktan. Njegove borbe su uvek bile iznenadjujuće i uzbudljive. Borio se u lakoj kategoriji, ali bi lako savladao i duplo većeg protivnika. Bio je nepredvidiv i inteligentan rvač, “koristio je snagu protivnika da bi ga pobedio!”

Nosilac „crnog pojasa“ dečačku filozofiju sa strunjača radničkog Sankt Petersa preneo je u Kremlj već prvog dana svog predsedničkog mandata. Koristeći američki izum „brendiranja politike liderstva“ brzo je šarmirao zapad. Umesto očekivanog „još jednog kagebeovca, hazjajina, autokrate i budućeg diktatora“ stvorio je mačo imidž tipa koji, iznenadjujuće, ništa ne obećava, a sve rešava. U medjuvremenu lovi kitove na Kamčatki, “uspavljuje” sibirskog tigra, pliva baterflaj u ledenim rekama Jakutije, igra hokej sa profesionalcima, leti zmajem iznad ruskih stepa ili se spušta na dno sveta u Bajkalskom jezeru…

Na naknadne opaske osvešćenih evroamerikanaca da već juri četvrti mandat, da urušava demokratiju i kvari ruski politički sistem, priznao je da mu je uzor Frenklin Ruzvelt koji je četiri puta “osvajao” izbore i ulazio u Belu kuću. Ponosan je na to što je Rusiju devedestih spasao od anarhije, kao što je i Ruzvelt bio ponosan kada je Ameriku tridesetih izvukao iz velike depresije.

Elegantno je odbio i udar kritičara posle donošenja zakona o ”nevladinim organizacijama” sa političkom agendom i sponzorima iz inostranstva. Obavezao ih je da se u javnosti potpisuju i predstavljaju kao „strani agenti“, ali, otkrio je da je bio inspirisan identičnim američkim zakonom koji tamo važi već osamdeset i kusur godina.

Davanjem azila Eduardu Snoudenu održao je otvoreni čas iz demokratije. Predstavio se kao principijelan borac i zaštitnik ljudskih prava i sloboda. Požalio se samo, šeretski, da je, kao stari obaveštajac, pomalo ljubomoran na Trampa, šefa Bele kuće, koji može da “špijunira svakoga u svetu” .

I sada, dok globalni stratezi sa zapada analiziraju i proriču sudbinu Ukrajine posle Krima, nije krio da je rešenje za “oteto” poluostrvo našao u američkom “kosovskom presedanu”. Opet je poslušao “drugog oca”. “Iskoristio je snagu protivnika”. I pobedio.

Za zapad Putin je tako stekao status političkog hibrida nove generacije koji dolazi sa istoka, a elegantno i neuhvatljivo koristi sve “rupe” globalizacije. U sudaru sa “vesternizovanim“ mondijalizmom postupa hladno, ali efikasno i održivo. Dominira i kao partner i kao suparnik.

Kada je „Forbs“ zimus Putina proglasio najmoćnijim čovekom planete „Asošijeted pres“ je zaključio da ruski lider u politici koristi „džudo stil“ i pokazuje „ubilački instikt šahovskog velemajstora“. Dokazi razbacani po kontinentima leže u seriji diplomatskih i političkih pobeda od Gruzije i Irana, preko Sirije do Snoudena i Krima. Ali u globalnoj potrazi za Putinovom tajnom i odgovorom na pitanje „kako mu sve to uspeva“ još se niko nije setio starog Volodjinog trenera, Tolje Rahlina.

Kako ? Jednostavno. „Koristi snagu protivnika da bi ga pobedio“.

R.P.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *