Vučićeva politika – civilizacijska konstanta ovog dela Evrope

Dragoljub Kojčić, Direktor Zavoda za udžbenike

Nedavna poseta američkog Savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona Moskvi i dogovor da se 16. jula u Helsinkiju održi sastanak Putin – Tramp svakako ne dolazi iz vedra neba, iako je u međunarodnoj javnosti izazvala efekat iznenađenja. Političke događaje ovog ranga generiše istorijski potvrđena logika da produbljivanje razlika, napetosti i neprijateljstava predstavlja pretnju svakom od rivala u raspodeli globalne moći. Razumevanje te logike i spremnost da se izdrži „odmotavanje“ istorije omogućava malim zemljama i narodima da kreiraju i vode uspešnu politiku. Najveća greška je uverenje da su trenutna realnost i aktualni odnosi fiksirani zauvek.

Od devedesetih naovamo Jugoslavija i Srbija suočene su sa secesionizmom koji je spolja podržavan politički, ekonomski i vojno, najčešće orkestrirano. U procesu pregovaranja koje se pet godina vodi u Briselu prištinski predstavnici ispoljavaju aroganciju i trijumfalizam uvereni da se zupčanik istorije zaustavio na štetu globalne ravnoteže, prava i pravde kao civilizacijskih vrednosti i najvišeg cilja. Domaća politička klasa, koja je vladala Srbijom do 2012., takođe je smatrala da su logika i nadmoć albanskih sponzora, kao i srozani nivo međunarodnih pravnih i političkih institucija, večni i nepromenjivi. Defetistički i snishodljivo odustala je od traganja za principijelnim rešenjem pitanja Kosova i Metohije, pa čak prepustila Međunarodnom sudu pravde u Hagu da pristrasnim preglasavanjem odlučuje o validnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova. Politiku pristupanja Evropskoj uniji nije uzdigla iznad amaterske inertnosti – Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji potpisan 2008. morao je da čeka 2013. godinu da ga ratifikuje parlamentarna većina Srpske napredne stranke. U gubitnički zamišljenoj arhitekturi svetske realnosti, uz uračunatu pohlepu, prirodno da je jedini interes prethodne vlasti bilo održavanje sopstvenih pozicija. Nasuprot njihovim političkim i intelektualnim skorojevićima, međutim, stajao je narod koji je sva ova stoleća znao da nijedna bitka za pravednu stvar nikada nije izgubljena.

Odgovorna politika uviđa da se, uprkos svim meandrima, mračnim epizodama i sporosti istorije, čovečanstvo ipak probija do svojih najviših vrednosti. To je prostor za njeno delovanje. Druga njena karakteristika je strpljivi aktivizam i svest da je sudbina zajednice u sopstvenim snagama i mudrosti. Treća odrednica obezbeđuje suverenost države kroz celoviti razvoj svih segmenata društva – od ekonomije, kulture, obrazovanja, odbrane do međunarodnih odnosa. Propadanje Srbije zaustavljeno je pre šest godina na ovim principima!

U složenom rebusu žalosnog političkog nasleđa Srbija danas mora da razreši dva pitanja od najvećeg značaja. To su Kosovo i Metohija i članstvo u Evropskoj uniji koje ne bi poništilo specifičnost naših identitetskih i bezbednosnih interesa.

Razdoblje nove srpske politike počinje državotvornom odlukom da se odmah i bez osvrtanja na moguću nepopularnost mera započne rešavanje unutrašnjih i spoljnih pitanja koja su izazov opstanku i razvoju zemlje. Zategnuti odnosi između Istoka i Zapada svakako nisu išli na ruku nastojanju Srbije da vodi uravnoteženu i principijelnu politiku prema velikim silama. Međunarodni pregovarači su u svojoj pojednostavljenoj logici u dijalog sa Beogradom ubacivali floskulu o „sedenju na dve stolice“. Nisu shvatili jednostranost sopstvene slike o svetu. Potrebno je bilo zakazivanje Helsinškog samita da se pokaže da je svet jedna celina, ali i da se potvrdi upornost Srbije da svoju politiku zasniva na toj pretpostavci.

Bilo bi naivno verovati da promene u svetskim odnosima, pogotovu ako su tek u nagoveštajima, mogu da nam donesu brze i lake profite. Ali, sasvim je sigurno da su uši svih naših rivala u napetoj balkanskoj utakmici načuljene prema Finskoj. Aleksandar Vučić je sve vreme zapravo vodio jedinu razumnu politiku. U njenoj kulturološkoj dubini leži ideja da je detant neminovna perspektiva i da Srbija u svojoj vrednosnoj doslednosti predstavlja civilizacijsku konstantu u ovom delu Evrope.

Ovo je politika brze setve, upornog aktivizma, kreativnog strpljenja i sigurne žetve!

Оставите одговор