ZAŠTO ĆUTITE, MIŠEVI?

FOTO: pixabay.com

Državni nameštenici, partijci, a posebno funkcioneri – treba da vas je sramota:

U zemlji u kojoj nedeljama na najbreskupulozniji način, nešto što se nigde u svetu ne može nazvati novinom – medijski linčuje predsednika države, ma kako se on zvao – a svi drugi državni nameštenici i iz  šešira izvađeni zečevi u liku koalicionih  partnera, ćute duboko zavučeni u mišije rupe – ne možete ništa drugo ni da očekujete: već  da predsednik lično brani čast institucije koju legitimno predstavlja, da sam brani, od gnusnih laži, čast svoje porodice… To što ćute i prave se nemi i gluvi u stranci, skoro svi koalicioni partneri – više govori o njima nego o zlu koje danima medijski udara na samo jednoga čoveka u zemlji Srbiji!

Troglava aždaja ( Rodić, Djilas, Mišković!?) direktno preti instituciji predsednika države! Osilila se, jer državni organi nemaju “onu stvar”?  Ova zemlja izgleda nema snage da stane na put medijskim uvredama, lažima i podmetačinama najgore vrste kojoj je  nedeljama izložen predsednik Srbije! I nemojmo da se lažemo i zavaravamo! Da nema zakonskog  osnova da se zaustavi psihosomatska histerija lopova!  To je čak  nenormalnije od onoga što radi – mala grupica sužene svesti i  izgubljenih duša…

Jel Srbija demokratska pravna država ili prćija  koju može da gazi neprosvećena ripanjska gologuzija? Jel to Srbija uzmiče pred  suženom i nagriženom  svešću zalutalih u mentalnom razvoju? Pa ne zna kako da primeni zakon? Tužioče, jel se ovako štiti institucija predsednika države?  Sramota! Za sve  institucije sistema koje danima gaze podguzne  muve ko zna sve čijih zadnjica… Zašto ćute činovnici u novinarskim udruženjima? Ćute, jer im je tako naređeno? Bruka i stid su  zavili u crno ovu našu, novinarsku profesiju, u kojoj su pare “ i bog i batina”! Tabloidi, koji i nisu novinarska vrsta –mažu nas svakodnevno sopstvenim izmetom!? Hvala bogu, ima u Srbiji još onih kojima je stalo do časti i ugleda profesije, a koji ne sede u golanferskim, birokratskim novinarskim udruženjima…

Tekst koji prenosimo nedavno je objavljen na portalu  slobodnisrbobran.com je opomena svima nama, koji ćutimo i mirno posmatramo kako Srbija tone u šikanu “nikogovića”. :

“ Dobijete jednu potpuno nenormalnu situaciju, u kojoj dnevni list Kurir, čoveka koji je na najlegitimniji način, dakle na izborima, izabran za predsednika države, satanizuje i omalovažava  dva meseca, a da to nikome ne zasmeta.

Ta ološ, koja je nekada vodila  Srbiju, svesna svoje nemoći da na legalan način, znači na izborima, dođe do vlasti, je sabila svoje redove i krenula u obračun sa predsednikom države. Ni manje ni više!

Ti mali i bezvredni ljudi, koji su u ne tako dalekoj prošlosti, odlučivali o sudbina ovoga naroda, opljačkali i doveli Srbiju na ivicu ambisa, danas imaju hrabrosti da se oglase.

A Srbija ćuti!.

Od tabloida (ko duže prati rad Kurira, njegovog vlasnika i prioritete njegovog delovanja zna o čemu se radi), odjednom se stvorila “centrala” čiji je osnovni cilj rušenje legitimno izabranog Predsednika Republike.

Zašto, zbog čega na ovakav način, i ko stoji iza toga?.

Ono što je potpuno nerazumljivo i na poseban način pokazuje neviđenu mržnju Kurira, prema predsedniku Vučiću, a što je neprihvatljivo  sa aspekta svakog moralnog kodeksa, je bezprizorno uplitanje i šikaniranje njegove porodice. Od oca i majke, preko brata, žene, dece, do najdaljeg rođaka!

Čak ni to nikome ne smeta! I  gde će nas odvesti ovaj poremećeni sistem vrednosti, sistem, u kojem je izgleda na ceni sve ono što je prljavo, vulgarno, zlo, pokvareno, bezobzirno, u kojem je “normalno” da se na naslovnim stranama Kurira, već dva meseca nalaze slike Predsednika Republike, a sa strane slike polugolih starleta, kriminalaca, ubica, psihopata?.

Teško je reći da je u pitanje samo lični obračun, pošto je Aleksandar Vučić toliko dugo na političkoj sceni, da se nije moralo čekati da postane Predsednik republike, da bi se krenulo u obračun sa njime

Ono što sasvim sigurno ide Kuriru u prilog, u ovom sumanutom nasrtaju na Aleksandra Vučića, je izostanak ili mlaka reakcija Vučićevih koalicionih partnera (čast izuzetcima,Vulin), otud i mišljenje da je upravo to najjače oružje koje Kurir ima, i koristi protiv Aleksandra Vučića.

Sakrivši se pod Vučićeve skute, stranke i partije kojima bi cenzus bio samo san, podmirene položajima i funkcijama, opet su se vratili politici nemešanja. U stilu, “Vučiću tebe napadaju, ti se i brani”.

Kakav je moralni sklop takvih ljudi teško je dokučiti, ali ako se očekivalo prikriveno likovanje SPS (“možemo sa svima, ne moramo protiv nikog”), stav ovih satelitskih minornih partija bi trebao da bude signal Aleksandru Vučiću, da ubuduće dobro povede računa kome može ukazati poverenje.

Ozbiljnijem posmatraču ne može promaknuti činjenica da ni SNS nije dosledno stao u odbranu, ni Aleksandra Vučića kao predsednika stranke, kao čoveka, niti kao institucije Predsednika Republike Srbije.

Ne mogu znati da li je ovde u pitanju unutarstranačka borba, međusobni animoziteti ili nešto treće, ali oni očigledno svesno ili nesvesno zaboravljaju da svoj trenutni položaj duguju samo jednoj osobi, upravo Aleksandru Vučiću!

Njemu duguje sve! Ministarske položaje, položaje predsednika opština, direktorske fotelje, upravne odbore, sve privilegije do kojih su došle.

Ti ljudi su mi posebno zanimljivi.

Ti mali miševi, koje pas do juče nije imao zašta da ujede, a danas vedre i oblače širom Srbije.

Oni nisu ništa bolji, od bagre iz Kurira.

To su ljudi koji su se do pre dva meseca kleli u Vučića, koje je Vučić izmislio i dao im sve, a za uzvrat je dobio ćutanje, a ćutanje najčešće znači odobravanje!

Kažu, boje se da ne postanu i oni meta Kurira. Pa šta? Neka postanu! Toliko su mu dužni i teret koji on sada sam nosi, treba da podele sa njime.

Znam neke ljude koji su funkcioneri SNS, ovde na lokalu. Svako jutro kupe Kurir. Zašto to rade? Šta to žele da pročitaju, i zašto se makar toliko ne solidarišu sa svojim partijskim šefom, i prestanu da kupuju tu “smrdljivu” novinu, koju i oni svojom kupovinom  finansiraju.

Nemam razumevanja za ljude koji su spremni da izdaju i nikada neću ni imati. Nisam član SNS-a, ali se zbog ovog ludila, osećam loše.

Loše mi je jer vidim da smo kao narod izgubili mnoga moralna načela. Ništa nam više nije sveto, i potpuno sam siguran da Aleksandar Vučić lakše podnosi svakodnevne napade od Kurira, od izdaje ljudi iz SNS-a, kojima je verovao.

… Ne mogu da podnesem činjenicu da svi ćute i da se prave da nevide šta se dešava i gde ovo vodi, a da ne dignem svoj glas protiv onih koji smatraju da su svemoćni i da je rešenje svih  problema u rušenju legitimno izabranog Predsednika, na ovakav način.

Ovo ne znači da odustajemo od borbe protiv loših ljudi na vlasti. Mi smo u našoj sredini prepoznali krivce za sadašnje stanje i protiv njih ćemo nastaviti borbu.

A od Kurira mi je muka!

(M.S.)

 

 

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *