Zašto je Dragan Šolak mnogo ljut? Zašto je tužio državu Srbiju…

Kad na mućku stečeno teži da postane nepisano pravilo koje bi trebalo da se ubuduće prenosi „sa kolena na koleno“, onda u problemu nije samo onaj na čiju štetu se to radi, nego i onaj koji to svesno radi!?

Sudbina kragujevačkog “ garaža biznismena“, Dragana Šolaka je najbolji dokaz i još jedna potvrda, one legendarne( kažu) jevrejske kletve: “ Dabogda imao, pa nemao“!
S tim, što niti je Šolak ranije regularno i pošteno sve imao, niti bi sada trebalo da žali za onim što nikada nije ni trebalo da ima…
Ali, uloga koju je davno dobio u filmu Džordža Soroša i još nekih organizacija sa Divljeg Zapada do te mere ga je zaokupila i osvojila – da on više jednostavno ne može nazad!? Kao kad glavni glumac izgubi vezu sa stvarnošću, pa više ne zna šta je gluma, a šta stvarnost?
Da se u tome Šolak pogubio, najbolji je dokaz tužba koju je u belom svetu pokrenuo protiv države Srbije? On sada pred svojim mentorima želi i sudski da dokaže, kako je višedecenijski monopol koji je imao u svetu interneta i kablovske televizije “ njegovo nasledno pravo“, koje je stekao na sledeći način:
Tako što je na razvalinama korumpiranih srpskih političara i državnih nameštenika gradio i sagradio svoja “ Potemkinova sela“, a da nije ni danas svestan da je sve bila jedna velika biznis farsa i podvala rodjenoj državi!?!
Da li zbog toga o njegovim počecima i prvim zahvatanjima iz državnog džepa niko od ovdašnjih aktera ne želi da priča?
O tome ćuti i dalje prvi demokratski ministar za telekomunikacije, Marija Rašeta Vukosavljević, prvi demokratski direktor Telekoma, Draško Petrović, bivši direktori Pošta Srbije u čije je kabinete Šolak ulazio kao u svoje odaje!? Zato što su sve državne odaje odavale ñtu istu državu, a nove projekte i postojeću infrastrukturu gurali u ruke anonimnog Kragujevčanina…
Tako smo dobili ono što je grupica podmićenih državnih službenika htela: Telekom na izdisaju, SBB na vrhuncu moći!
I kad se džin probudio, kad je Vučić shvatio i odlučio da ne prodaje ranjenika u bescenje, već da ga treba oporaviti i napraviti opet moćnim, i kad je unutar Telekoma konačno pronašao ljude sposobne da ga prate u ovom poduhvatu – počela je kuknjava i žalopojke do juče nedodirljivog Šolaka…

Zašto? Zato što više nisu državni telekomunikacioni
resursi bili u njegovoj interesnoj službi, zato što više u Srbiji nisu bili na vlasti Tadić i Djilas! Ovaj prvi zaljubljen u samog sebe, a ovaj drugi samo u sopstvenu kesu koja se enormno brzo punila…
Tako je Šolak ostao sam, bez saigrača, jeftinih pomagača, na terenu protiv sve jačeg i jačeg protivnika koji danas veoma uspešno predvodi Vladimir Lučić!
I kad je konačno počela prava poštena utakmica u kojoj više Telekomu nisu vezane noge i kojima više lopta ne prolazi im kroz noge – Šolak traži jedinu preostalu pomoć: inostrane sudove da presude nemoguće! Da mu vrate ono što je nezakonito godinama nekažnjeno koristio…
Ali, nema tog suda koji može doneti takvu presudu! Zato komično deluju njegove panične reči koje upućuje svojim saradnicima: “ Samo još malo, pa će sve biti gotovo“…. Jel to misli na njegovo kablovsko carstvo, koje se topi kao sneg na martovskom suncu…
P.J.