Zašto nije ispunjeno obećanje dato u ambasadi SAD u Skoplju, da  Vučić “sigurno pada za 7 dana”? (1)

Pre izvesnog vremena, isti oni koji su se u ambasadi SAD u Skoplju pre nekoliko meseci sastali i aklamativno nazdravili “padu Vučića za samo sedam dana”, ovih dana su opet bili pozvani!? Ovoga puta, morali su nevoljno “mečki na rupu”: Znali su da im neće biti ni malo prijatno. Nije bilo  nazdravljanja. Nisu čak ni posluženi ničim žestokim… Zato je bila žestoka reakcija domaćina!

Sedeli su i ćutali u atmosferi koja je više ličila na komemoraciju nego na neki veoma važan sastanak. Učesnici: isti oni, od lane… Savetnici i saradnici lažnog srpskog prijatelja, makedonskog premijera Zaeva, plus “lažni predstavnici beogradskih subotara – šetača”…

Falio je samo lažni političar  Haradinaj! To je onaj američki obučeni terorista-koljač Srba,iz švajcarskih kampova, koji je obećao skidanje Vučića sa vlasti u Srbiji u roku od 7 dana!?! Eto, prođoše meseci, a od obećanja – ništa! Zato su se i jedva dovukli na hitan poziv u ambasadu! Izgledali su toliko loše, da ih je jedva osoblje ambasade prepoznavalo. Pokisli, kao kučići izašli iz rosne podbarske trave, izgledali su kao čunjevi duž ovalnog stola u duborezu. Sa glavama u krilu!   Pogled su podizali samo kad im se “šef” lično obraćao…U tome su se i razlikovali od pravih čunjeva?!

Sedeli su I čekali. Neko novo spasonosno upustvo koje bi im pomoglo da urade ono što su pre nekoliko meseci tako uverljivo obećavali, da su i mentori na trenutak pomislili da imaju posla sa kvalitetnim i ozbiljnim ljudima, koji su, da podsetimo “odbegli ispod skuta predsednika Vučića”, kada su shvatili da neće biti pljačke i svih drugih muvačina…

Dok je ON pričao,( u stvari, više je vikao) jedva su i kafu srkali. Mentor i mecena  im je u lice rekao da više i nisu zaslužili, da su im prevarom oteli nekoliko meseci vremena, koga više i nema?! Nema, jer status Kosova je trebao da bude rešen?! Ovako, otvorili su širom vrata jazbine, iz koje se, probuđen pojavio ljuti “ruski medved”, željan konačnog dokazivanja na Balkanu, posebno u “ bratskoj Srbiji”, u kojoj ima i dalje mnogo onih koji i dalje sumnjičavo vrte glavom kad je u pitanju završna ruska pomoć u rešenju statusa američke narko države na Zapadnom Balkanu, na silom otetoj srpskoj zemlji?!

“Šta ćemo sada gospodo? Zašto niste uspeli, kad ste nas uveravali, da će Vučić pasti za samo 7 dana žestoke kampanje?”.

Niko nije umeo da išta kaže u svoju odbranu. Saradnici, specijalni savetnici makedonskog premijera Zaeva, i njihovi novopridošli “politički maloumnici” iz Srbije – nisu znali odgovor! Istinu nikada nisu gledali u oči, a sada je bio trenutak istine! Priterani uza zid, jedan po jedan su priznavali: “ Kako nisu uspeli da animiraju srpski narod, niti da ih ubede da izađu u dovoljnom broju  na ulicu… Jer, eto, on i dalje drži medije..I tako dalje, bla,bla,bla… I ono najbitnije: nisu uspeli da isprovociraju vlasti u Beogradu, da silom krenu na demonstrante, te su time izgubili poslednji adut da sebe predstave kao žrtve diktatorskog režima”…

Kao zaliveni su ćutali, kad im je podviknuo: “Zašto vas narod neće?”.

Ali su horski zavapili, dok su poglede podizali u pravcu NJEGA, skoro isto kao kad kornjača izvlači glavu iz svog oklopa, posle prestanka životne opasnosti: “ Treba nam dodatna Vaša pomoć, da ga stisnete na sve načine, kako bi popustio, omogućio da se dokopamo medija, institucija…Da sedne sa nama i razgovara?! Da prihvati naše uslove”?!

“Baš me briga za vaše uslove”! – podviknuo im je opet ON. I nastavio u istom stilu:” Baš me briga za vašu politiku! Vi ste nebiti! Jel vam to jasno? Nama je bitno samo da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, a šta će posle biti, nije nas briga…Prihvatili ste zadatak, ali niste sposobno da ga odradite i zato moramo da menjamo taktiku. Što se tiče vas, pa, ionako ste oduvek bili nebitni za nas!? Krenite na njegovu porodicu…Morate ih satanizovati u javnosti, kad već njemu ne možete ništa… Taj novi mit srpskog vođe morate srušiti! A, mi ćemo raditi po svome…

Ako su u salu za sastanke ušli pognuti, iz nje su izašli skoro četvoronoške. Noge su im se nekako smanjile, odsekle,  tako da su im se kolena skoro vukla po podu. Nikome nije bilo do ikakve više priče. Otišli su sa malom nadom, da će opet biti pozvani, da će se vratiti u igru…

Nekima je već na putu do Beograda “sinulo”: “Ma, moramo biti još agresivniji, praviti nemile scene na javnim mestima, začikavati režim do krajnjih granica – ne bi li prešli crtu i stvari okrenuli “ na našu vodenicu… Treba udariti na porodicu, ono što mu je najmilije, kad već njemu ne možemo ništa!?

Oni malo mudriji, setiše se, kako su veliki uvek rešavali “male probleme” u Srbiji…A, ako ih ne reše, one koje ne možeš pobediti, najbolje je im se pridružiti…

P.J.

Оставите одговор