Zašto se mladi vraćaju boksu?

Dugo smo živeli po meri nekih drugih, ne vodeći računa o sopstvenim vrednostima i tradiciji koja nas je decenijama nadahnjivala i učila…

U traženju svojih identiteta i ideala mladima se dugo nije nudila alternativa onome što su svakodnevno sretali na ulici, medijima,pa i školama… Bezizlaznost u traženju puta za sopstveni život porazno se odrazilo na kompletno naše društvo u kome su one stare dobre tardicionalne vrednosti izmerene kroz poštovanja prvo sebe, pa onda i drugih – potpuno izgubile u talasu kiča i šunda, koji nas je poput nekog strašnog cunamija počistio sa moralne karte sopstvenog identiteta.


Nekada su mladima bili mera mentalna i fizička snaga, plus porodično-školsko vaspitanje i obrazovanje. U tome nije bilo izuzetaka. Bilo da je pojedinac hteo na ide stranputicom ili putem društvenog vrednovanja i opšte zasluženih priznanja. O tome se mnogo pisalo, govorilo… Fizička sprema bila je kolokvijum života za mnoge mlade. Boks je bio statusni simbol i mera fizičkog kvaliteta svakoga pojedinca. Boks je bio put sklanjanja sa ulice mladih, velikog srca, ali neobuzdane snage… To je bio mnogima jedini put u redovno društvo, put ka osvajanju pravih vrednosti… Tome su stremili svi.I oni sa ulice i oni kojima su mera bile sve druge pozitivne društvene vrednosti.


Ja sam u vreme dok sam bio veliki šampion u boksu, posle treninga posebno odvajao vreme da radim sa nama dobro poznatim imenima iz sveta ulice, jer su želeli da treniraju, da budu fizički spremni i sposobni da se suprotstave svakome i na svakom mestu – priseća se tih davnih dobrih vremena Jovan Džale Džakula. – Sećam se kao danas, da su u sale gde smo trenirali dolazili Ljuba, Giška, Gidra, Ćenta, Joksa, Danilo i mnogi drugi. Kasnije su pristigli mlađi, još darovitiji momci, poput Ašanina, Lakija… Nije njih zanimalo takmičenje u boksu, ali su hteli da koliko-toliko nauče tu veštinu, jer je to bilo vreme “ferki” u kome je “boj bilo srce u junaka i jake mišice”…. Siguran sam da ono što su kod nas učili i naučili na treninzima umnogome je uticalo da postanu dobri ljudi, bez obzira na koju su se stranu kasnije okrenuli.. Ne kaže se za džabe, da je boks plemenita veština!


Među starim dobro poznatim edukatorima mladih, željnih da nauče da se bore i brane, da na pravi način razvijaju svoje telo i duh u njemu, posebno se pamti čuveni ( pokojni) Čita-Čitaković, kroz čiji je trenažni proces prošlo na desetine “žestokih” momaka, za koje je duboko verovao da im je bar za malo pomerio kriterijume o shvatanju života i ponašanja u njemu… NIšta manje značajniji u edukovanju mladih i sklanjanju sa poročnih ulica nije ni čuveni Toma, zvani “Džimi”. I kroz njegov trenažni proces prošlo je na stotine klinaca koji su kod njega naučili ono što nisu mogli da nauče u porodici i školi. Ojačali su telo i duh, da bi pobedili poroke, naučili da poštuju i bore se za prave vrednosti…
Mnogo je okolnosti koje su uticale što su se mladi u poslednje dve decenije prosto pogubili u opštem društvenom haosu koji nas je počistio sa onoga što smo jedino uvek imali: dostojanstvo i viteštvo! Umesto “ferki” na ulicama su “sevale smrtne sačekuše”, umesto sporta i viteštva – zagospodarili su poroci koji su sasvim otrovali duh i telo!? Srozala se lestvica društvenih prioriteta i vrednosti do dna. Svi su se klanjali samo njegovom veličanstvu novcu. Do tog cilja niko nije birao sredstva niti načine. I tako godinama..
Sve dok rukavice o klin nije okačio naš proslavljeni as, evropski šampion Nenad Borovcanin. Latio se posla. Krenuo od nule, dao podršku bivšim asovima, braći Mileusnić, Dimketu,Srbi Mariću i drugima… koji su osnovali sopstvene klubove, okupili mladiće željne pravog dokazivanja…. Nenad im je dao krovnu podršku, uspeo da “ubedi” državu da je boks najbolji način da se mladi vrate sa stranputice… I brzo je stigla I podrška spolja.
Nedavno je za srpski boks stigla najlepša moguća vest. Bratska Rusija će finansirati najmoderniji sportsko-trenažni centar za obuku boksera. To je najbolja moguća direktna podrška naporima BSS, njegovom predsedniku Borovčaninu, bokserskoj ligi… To je ujedno i indirektni poklon države Srbije, koja je prepoznala nužnost ulaganja u prave društvene vrednosti…
E.E.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *